Дужност је морални компас који контролише и усмерава правог Слободног Зидара преко узбурканих мора живота (стр. 119).
Извршавање те дужности, било да је учинак награђен или ненаграђен, је једина брига Масона. И није важно, ако о овом његовом делу можда нема сведока, и иако ће оно што он чини бити заувек непознато целом човечанству (стр. 119).
Нисмо рођени само за себе; и наша домовина и наши пријатељи захтевају свој део од нас. Као што је све што земља ствара за употребу човека, тако су људи створени ради људи, да би међусобно чинили добро једни другима…. понекад примањући, понекад дајући, и понекад повезујући људско друштво уметношћу, индустријом и нашим ресурсима (стр. 120).
Добронамерност:
Допусти другима да буду хваљени у твом присуству, и прихвати њихово добро и славу с радошћу; али их ни у ком случају не омаловажавај или не умањуј њихове вредности, или не постављај замерке; и не сматрај да је напредовање твога Брата умањење твојих вредности (стр. 120).

Требало би да будемо или строжији према себи, или мање строги према другима, и да сматрамо да, ма шта добро неко мисли или каже о нама, можемо навести многе наше недостојне и глупе, а можда још горе наше поступке, од којих би сваки, да га је учинио нетко други, био довољан да у нашим очима уништи његов углед (стр. 120).

Слободни Зидари морају бити љубазни и нежни једни према другима…. Међу нама мора да постоји много више духа древног заједништва; више толеранције за грешке једних према другима, више праштања, више бриге за напредак и срећу других; барем део братског осећања, да нас није срамота користити реч „Брат“ (стр. 122).