1785 – основана Ложа “PROBITAS” (Поштење) у Петроварадину, поред Новог Сада.

1796 – основана прва “турска” ложа у Београду, која је окупљала Турке, Србе, Цинцаре и Грке (Хаџи Мустафа-паша, Јанко Катић, Петар Ичко, Рига од Фере…).

1836 – умире митрополити Стратимировић (1757-1836), који је са епископом Јосифом Јовановићем Шакабентом (1743-1805) био од 70-их година 18. века члан осијечке ложе “Vigilantia” (Будност).

1842 – основана Ложа “ALI KOČ” у Београду која је остваривала широку међународну сарадњу са Браћом из Немачке, Мађарске, Румуније, Француске… Њени чланови су били Турчин словенског порекла Исмаил Чолак Мехмедовић – врховни шеих бекташијског реда, Чех Франтишек Зах – правник, обавештајац и српски генерал, Тома Вучић Перишић – српски војвода и уставобранитељ,
Пољак Леополд Моравјецки “Моро” – обавештајац и француски конзул у Босни, Јевреј Јозеф Шлезингер – оснивач првог српског војног оркестра и композитор прве српске опере, Србин Никола Шоповић – трговац и творац првог српског економског програма, Цинцар Гута Боди – трговац и родољуб, Немац Лудвиг фон Забарт – дипломата, револуционар и индустријалац, Француз Шарл Арен – професор,
Сима Милутиновић “Сарајлија” – најпознатији родољубиви српски песник 19. века и многи други. Почасни чланови ове ложе, која је припадала древној грани оријенталне масонерије и радила до 1867. године, били су и пруски принц, а касније немачки цар Вилхелм I, турски султан Абдул Азис и други познати Европљани тог доба, што Ложу “Али Коч” чини јединственом у целокупној историји светског Слободног Зидарства.

1848 – основана ложа у Нишу, која је радила под заштитом београдске ложе “Али Коч”.

1870 – основана ложа “EGALITAS” (Једнакост) у Вршцу која је радила до 1879.

1873 – у Белој Цркви основана Ложа “ZUM FELS DEN WAHRHEIT” (При стени истине), која је радила под заштитом Симболичке Велике Ложе Угарске.

1875 – основана ложа “LIBERTAS” (Слобода) у Новом Саду која је две деценије радила под заштитом Великог Оријента Угарске.

1876 – у Београду основана “италијанска војничка ложа” чији су чланови били добровољци Гарибалдинци. Основана ложа “Светлост Балкана”. Основана “дивља” – самостална ложа у Ужицу, која је, по неким сведочењима радила све до 1890. године.

1877 – унета Светлост у Ложу “СВЕТЛОСТ БАЛКАНА” основану крајем 1876. Чланови ове ложе били су Јован Антула – трговац и посланик, Хајим С. Давичо – конзул и књижевник, Божидар Боди – банкар и публициста, Јован Ђаја – професор и министар, Мићо Љубибратић – војвода и вођа устанка у Херцеговини, Драгутин Милутиновић – инжењер, пројектант зграде Железничке станице у Београду и син песника Симе Милутиновића Сарајлије, Светомир Николајевић – професор и премијер, Петар Убавкић – родоначелник српског вајарства, Михајло Валтровић – професор и академик и многи други највиђенији Београђани тог доба. Користећи међународне масонске контакте Ложа “Светлост Балкана” је прикупила знатна средства као помоћ српској војсци у ослободилачким српско-турским ратовима. Ова значајна ложа, која је радила под заштитом Великог Оријента Италије, обуставила рад крајем децембра 1882. године. Исте године основана је и Ложа “THALES” у Зрењанину, под заштитом Великог Оријента Угарске.

1881 – Почетком октобра основана Ложа “СРПСКА ЗАДРУГА” у Београду, која је под заштитом Великог Оријента Италије радила до 19.12.1882. Њени чланови су били Емилијан Јосимовић – професор и први српски урбаниста, Милош Цветић – глумац, Ђока Миловановић – сликар и професор, Михајло Вујић, професор и министар, Светомир Николајевић, Лаза Пачу…

1883 – основана Ложа “СЛОГА, РАД И ПОСТОЈАНСТВО” у Београду, која је, са краћим прекидима, радила све до 1940. године. Током година, кроз ложу је прошло преко 150 чланова: Милан Аћимовић – адвокат и министар унутрашнјих послова, Јурај Деметровић – министар у више влада, Велизар Јанковић – министар привреде, Миливоје Јовановић – министар социјалне политике, Душан Летица – министар финансија, Тихомиљ Марковић – адвокат и гувернер Народне банке, Спасоје Пилетић – министар народног здравља, Љубомир Томашић – председник Сената Краљевине Југославије и Гранд Командер Врховног Савета Југославије, Драгиша Васић – адвокат, академик и идеолог четничког покрета…

1889 – у Земуну основана ложа “STELLA ORIENTALIS“, која је 1896. премештена у Панчево

1890 – крајем године у Београду основана најзначајнија српска масонска ложа “ПОБРАТИМ“, која је са двогодишњим прекидом (1903-1905) радила до 1940. године. Између више од 220 чланова, овом приликом поменућемо следећу Браћу: Јован Алексијевић – дугогодишњи уредник “Неимара” и Велики Секретар ВЛЈ, Јакоб Бајлони – индустријалац, Станислав Бинички – композитор, Дамјан Бранковић – индустријалац и Велики Беседник ВЛЈ, Александар Дероко – архитекта и академик, Андра Ђорђевић – министар, Јован Јовановић “Пижон” – министар иностраних дела, Коста Кумануди – градоначелник Београда и министар, Александар Мишовић – министар шума и рударства, Стеван Мокрањац – композитор, Момчило Нинчић – министар иностраних полова и председник Лиге Народа, Архимандрит Платон, Ђорђе Вајферт – индустријалац, гувернер Народне банке, Велики Мајстор ВЛЈ и Гранд Командер ВСС… Ове године објављен је и први новински текст у коме се говори о историји српског Слободног Зидарства (у “Малим Новинама” од 25. и 26. маја 1890, чланак “Слободни Зидари – Предрасуде”).

1892 – основана Ложа “НЕМАЊА” у Нишу. Објављена прва масонска књига на српском језику: Свет.(омир) Ник.(олајевић) – “Слободно Зидатство и жена”.

1893 – објављена прва књига на српском језику у којој се говори о историји Масонерије у Србији и на Балкану: Ср.(етен Стојковић) – “Слободно Зидарство, његов циљ и принципи, његова садашњонст и прошлост: писма Брата Ср. једном непосвећеном пријатељу”.

1897 – у Сомбору основан венчић “PHILANTROPIA”, који након уношења Светлости 1908. мења име у “Jövendő” (БУДУЋНОСТ).

1903 – у Вршцу основана Ложа “АУРОРА“.

1909 – у Београду основана Ложа “УЈЕДИЊЕЊЕ” која је до 1914. радила под заштитом Великог Оријента Француске. Чланови ложе били су Леон Деко – француски амбасадор у Србији, Љубомир Јовановић “Љуба Чупа” – новинар и црнорукац, Васа У. Јовановић – индустријалац и секретар Министарства народне привреде, Милан Миловановић – пуковник, Божин Симић – пуковник, амбасадор и црнорукац, Коста Стојановић – научник и министар, Богољуб Вучићевић – полицијски комесар и црнорукац… Почетком марта 1909., уз помоћ Врховног Савета Румуније, у Београду је основано прво тело виших степена ШРДП – Капител Ружиног Крста “Србија” (ложа 18. степена ШРДП).

1910 – основана Ложа “ШУМАДИЈА” у Београду, под заштитом Велике Ложе Хамбурга, и чији су чланови били: Јово Бањанин – сенатор, Андра Динић – касациони судија и последњи Велики Мајстор ВЛЈ, Тихомир Ђорђевић, академик и први српски етнолог, Богољуб Јевтић – премијер и министар, Драгутин Којић – министар у више влада, Михајло Константиновић – декан Правног факултета и министар, Густав Крклец – књижевник, Фран Кршинић – вајар, аутор споменика Николи Тесли испред Техничког факултета, Војислав Кујунџић – лекар, оснивач ротаријанства и афирматор кремације, Живојин Лазић – министар унутрашњих послова и бан Вардарске бановине, Димитрије Магарашевић – министар просвете, Милета Новаковић – декан Правног факултета, Јован Тановић – директор и главни уредник “Политике”… Током 30 година рада кроз ову значајну српску масонску ложу прошло је око 150 чланова. Исте 1910. године основана је у Суботици Ложа “СТВАРАЊЕ” (Alkotas) која је до 1924. радила под заштитом Велике Симболичке Ложе Угарске, а затим под заштитом ВЛЈ. Ова ложа је била једна од најбројнијих у Србији и окупљала је привредни и интелектуални крем северне Војводине.

1912 – Основан ВРХОВНИ САВЕТ СРБИЈЕ (ВСС). Светлост у ово највише масонско тело унео је представник Врховног Савета Грчке Ј.С.Е. Цефалас. За првог Сувереног Великог Командера изабран је Ђорђе Вајферт. Вршиоци осталих дужности били су: Светомир Николајевић – Заступник Великог Командера, Јован Алексијевић – Велики Канцелар Генерални Секретар, Милутин Перишић – Велики Говорник, Димитрије Јанковић – Велики Благајник, Петар Шрепловић – Велики Архивар, Манојло Клидис – Велики Мајстор Церемонијала, Петар Пачић – Велики Капетан и Димитрије Мијалковић – Велики Експерт. Врховни Савет Србије 1929. мења име у Врховни Савет Југославије. Гранд Командери ВСЈ Љубомир Томашић и Војислав Паљић су неуспешно покушавали да у послератној Југославији обнове рад ВСЈ, који је у егзилу (Швајцарска, Рим, Париз) постојао до 1967. године.

1914 – у Београду покренут масонски часопис “Неимар” који је под руководством Јована Алексијевића излазио до 1926. године.

1919 – Основана Велика Ложа Срба, Хрвата и Словенаца Југославија (касније Велика Ложа Југославија – ВЈЛ).

1920 – у Београду основана Ложа “ИСТИНА“, чији су чланови били: Лазар Атанацковић – православни свештеник, Живојин Балугџић – секретар краља Петра I и амбасадор у Риму и Берлину, Милан Бартош – професор Правног факултета и стручњак за међународно право, Петар Добровић – сликар и професор, Милош Ђорић – лекар и градоначелник Земуна, Јован Ердељановић – професор и академик, Рудолф Ертл – познати оперски певач, Хинко Маржинец – диригент и хоровођа, Славко Милосављевић – генерал, Сима Милошевић – професор Медицинског факултета и члан ИО АВНОЈ, Станоје Недељковић – декан Пољопривредног факултета, Давид Поповић – министар и бан Дунавске бановине, Гвидо Тартаља – књижевник, Јеврем Томић – министар, Михајло Вукдраговић – композитор… укупно око 120 чланова.

1922 – основане у Београду ложе “ПРЕПОРОЂАЈ” и “ДОСИТЕЈ ОБРАДОВИЋ“, које од 1926. ступају под заштиту ВЛЈ. Чланови Ложе “Препорођај” били су: Мехмед Беговић – професор Правног факултета, Александар Белић – ректор Београдског универзитета и председник САНУ, Абдулселам Џумхур – главни имам Министарства војске и морнарице, Пјер Крижанић – карикатуриста и сликар, Владимир Курилов – председник суда, Петар Лазаревић – артиљеријски пуковник и новинар, Предраг Лукић – бан Моравске бановине, Иван Рибар – адвокат, посланик, председник АВНОЈА и Скупштине ДФЈ, Бранислав Војновић – управник Народног позоришта… између 150 чланова Ложе “Доситеј Обрадовић” овом приликом поменућемо следеће Масоне: Иво Андрић – нобеловац, Рафо Арнери – амбасадор, Нико Бартуловић – књижевник и национални радник, Владимир Ћоровић – историчар, професор, заменик Великог Мајстора ВЛЈ и члан ВСС, Момир Гломазић – директор Државне хипотекарне банке, Благоје Јоцић – индустријалац и власник Ресавских рудника, Александар Леко – професор и председник Српскох хемијског друштва, Цирил Личар – пијаниста и професор, Милан Марјановић – новинар, публициста, политичар и члан Југословенског Одбора, Иван Мештровић – вајар, Велизар Митровић – декан Правног факултета, Виктор Новак – историчар и члан ВСС, Божидар Павловић – директор Београдске општине, Растко Петровић – књижевник и дипломата, Раша Плаовић – глумац, режисер и професор, Васиљ Поповић – историчар и професор, Драгутин Протић – гувернер Народне банке, Димитрије Станојевић – новинар и финансијско директор “Политике”, Ристо Стијовић – вајар и академик, Јуро Ткалчић – виолончелиста и професор, Јован Зорко – виолиниста и педагог… (укупно око 150 чланова).

1926 – основана Ложа “МИТРОПОЛИТ СТРАТИМИРОВИЋ” у Новом Саду. У Београду одржан велики интернационални масонски конгрес под именом “Манифестација универзалног Слободног Зидарства за мир и помирење народа”, у организацији IMA (Интернационалме Масонске Асоцијације), чија је чланица била и ВЛСХС Југославија.

 1927 – основана Ложа “МАРТИН КОВАЛЕВСКИ” у Београду, чији чланови су били руски емигранти. Исте године је у Суботици основана Ложа “STELLA POLARIS” (Северна звезда).

1931 – у Зрењанину основана Ложа “ВОЈВОДИНА“.

1937 – у Панчеву основана Ложа “БАНАТ“. Брат Ђорђе Вајферт, један од најзаслужнијих за развој и просперитет српског Слободног Зидарства се преселио на Вечни Исток.

1938 – основан венчић “ПОМОРАВЉЕ” у Јагодини, који није прерастао у ложу.

1939 – основан венчић “РАД” у Нишу, који није прерастао у ложу.

1940 – у Београду основана Ложа “ЧОВЕЧНОСТ” а 2. августа 1940. донета одлука о самоуспављивању српске Масонерије.

1941/1942 – одржана Анти-масонска изложба у Београду, у организацији немачких и српских фашиста.

1944 – по неким изворима, Масони – припадници Равногорског покрета су основали Ложу “РАВНА ГОРА” (негде се као име наводи и “Свети Јован”) која је радила до краја рата.

1947 – у Риму обновљен рад Врховог Савета Југославије, који је радио под именом “Врховни Савет Шкотског Ритуала “Југославија”. Гранд Командер је био Владимир Белајчић, а наследио га је Сима Адања. Овај Врховни Савет престаје са радом 1967. године.

1950/1960 – током 50-их и 60-их година у Београду су радиле неформалне масонске ложе, састављене од предратних масона, познате под именима “Београдска Ложа” и Југословенхска Ложа”. Један истакнути грчки масон је пре пар година изјавио у Београду (на прослави 100-годишњице оснивања ВСС), да му је његов гарант причао да је крајем 50-их година одлазио у Београд, где су се у једном хотелу у близини Железничке станице (вероватно хотел “Асторија”) одржавали и ритуални радови. Церемонија је била кратка, али се изводила по масонском ритуалу. Дверник је био високи официр ЈНА који је преко униформе носио масонску кецељу.

1989 – у Београду се оснивају прве ложе после 50-годишње паузе (“Побратим”, “Слога, Рад и Постојанство”, и “Максимилан Врховец”).

1990 – 23.06.1990., уз помоћ српских Масона из иностранства, пробуђена је Велика Ложа Југославија (ВЛЈ) у Београду.За првог Великог Мајстора је изабран Зоран Ненезић. ВЛЈ под Ненезићевим руководством данас постоји под именом Велика Ложа старих и прихваћених слободних зидара Србије.