Година Истинске Светлости (ГИС) или скраћеница “АЛ“ потиче од латинских речи „Ано Луцис“, што у преводу значи „Година Светлости“. Ова година се грешком везивала за годину 4004. пне за коју је бискуп Џејмс Ашер 1654. одредио као годину „стварања света“.

Ашер је био надбискуп области Армах, у Северној Ирској, и Примат (Први Бискуп, еквивалент Владике) целе Ирске од 1625-1656. године. До ове “Године Постања“ Ашер је дошао изучавањем тада доступних историјских података, уз детаљну анализу Библије и других верских докумената, тако да је утврдио да је Земља створена у сумрак 23. октобра, 4004. године п.н.е.!

Бискуп Џејмс Ашер је избројао годину постања уназад, користећи наводне старости људи у Старом завету, и дошао до године 4004. п.н.е. као године стварања света. Дакле, шта је са том годином? Па, ако је додате на године после Христа све до данашњег дана, можете сазнати број година од стварања света: 4004 + 2023 = 6027. У то време овај податак се сматрао тачним!

Овај Ашеров датум, прихваћен је од стране Цркве и усталио се у књизи Постања на маргинама Светог Писма у издању краља Џејмса, преко којег се та информација проширила даље у јавност. Већ од 1777. „Анно Луцис“ ова године појављује се на све већем броју докумената док на крају није усвојена и није се нашла у општој употреби.

Ранији списи из 1700. уместо тога тврде да је рачунање Године Истинске Светлости засновано на календару створеном од стране староегипатског култа богиње Изис! Наиме, у 4000. години п.н.е. звезда Вела је експлодирала и постала је супернова исијавајући е свој сјај месецима тако да ако сте у неком ранијих живота били у близини географске ширине Египта могли сте да видете два Сунца! Ефекат експлозије звезде Веле био је такав да је заиста створио „Годину Истинске Светлости“ – њен сјај спречавао је да падне ноћ током већег дела године 4000. п.н.е.! Свештеници култа Изис очигледно су то схватили као знак рађања Нове Ере и сходно томе започели свој нови календар.

Према мишљењу неких садашњих научника Велике пирамиде су изграђене у знак сећања на посматрање експлозије супернове која се догодила у години 4000.п.н.е. Тако је др Ентони Хјуиш, добитник Нобелове награде за физику 1974. открио ритмички низ радио таласа за које је доказао да су били емисије зрачења из звезде која је експлодирала око 4000. године п.н.е. Дакле ван сваке сумње је да се Календар Светлости заснива на Египатском а не на Ашеровом прорачуну. Прво, необјашњив је недостатак од 4 године, а друго, Египћани управо 4000. п.н.е. зову „Годином Истинске Светлости“, јер она то заправо и јесте била – „Година Светлости“ – за све оне који су тада били у Египту. Значи 2019 + 4000 = 6023 ГИС – Година Истинског Светла.

Такође око 4000. године п.н.е. датира и почетак Сумерске цивилизације. Нека од њихових достигнућа током векова постојања њиховог друштва јесу развијен писани језик за који имамо евиденцију данас, веровање у богове изван њиховог физичког простора, појам греха (последице доброг и лошег понашања), уређење власништва земљишта и поделе богатства и моћи. Код њих је постојао систем образовања, рат и сложени друштвени односи. Ово је најранији облик цивилизације чија је последња инкарнација и ова данашња у којој живимо.

Древни Сумерски записи на клинастом писму описују експлозију џиновске звезде унутар троугла од три звезде у сазвежђу Брода (Арго Навис) и то њеним деловима Крма (Пуппис) и Једро (Вела): Зета Пуппис (Наос), Гама Велорум (Регор) и Ламбда Велорум (Сухаил), које се налазе на јужном.По неким истраживачима експлозија Вела Супернове била је и узрок невероватне катаклизме која је задесила становнике Земље у области Црног и Средоземног мора, а која су некада потпуно била одвојена. Сумерски еп о Гилгамешу, Египатски мит о Атлантиди, Библијска легенда о Ноју и Великом Потопу сви говоре о катастрофи огромних размера која се десила 3853 године п.н.е. и која је уништила тадашње цивилизације и започела ново доба и ново рачунање времена.

„ВЕЛА – Изгледала је као пламтећа звезда у свом бескрајном плесу бацајући као копља своје зраке јарких боја. Све би било преплављено трепћућом светлошћу а играјуће сенке оживеле би захваћени предео крећући се сабласно кроз шуме и градове.“

НАПОМЕНА:
У складу са претходним рачуна и Масонска ера (М∴Е∴), с тим што се месец март узима за први месец у години, а фебруар за последњи. Месец март одговара знаку Овна, који је први месец Зодијака, а фебруар знаку Рибе који је последњи. Тако је 13. Јануар 2023. године Јулијанског календара, у складу са Масонском ером – 13. дан 11. месеца, године 6022 (М∴Е∴), а 6. март 2023. године – 6. дан, 1. месеца, године 6023. (М∴Е∴) небу. Вела Супернова типа ИИ вероватно се десила пре 6000 година. Као остатак ове експозије на небу се може видети Вела Пулсар, удаљен око 800 светлосних година од Земље, који одашиље радио, икс и гама таласе. Супернова се тада могла видети ниско на хоризонту изнад Медитерана као бљештава „Пламена Звезда“. Због неправилности у рожњачи ока, посматрач Супернове би је видео у облику сјајног Пентаграма у величини трећине пречника пуног месеца.