„Један од најупечатљивијих догађаја и доживљаја у животу Масона јесте прво скидање повеза са очију којем следи приказивање Светлости. Свакоме овај догадај остаје зацртан у душу…и свакоме бива јасно како је живео „раније“ са повезом преко очију и разматра шта то све значи у животу и шта се добија виђењем Светла.
Најједноставније тумачење говори да овај повез представља незнање у којем смо живели раније, те смо поучени како смо тако без стварног вида, збуњени и ограничених способности ишли кроз живот. Иницијација ученика је велико откровење, јер први део ритуала управо доживљавамо све околности са повезом на очима и церемонија нас подсећа на околности стицања искуства, развоја, идења напред, чак и у тим околностима. Очи су нам повезане, ми само назиремо свет и овај живот, чула су нам раздражена поимајући импресије са свих страна, идемо преко препрека, тумарам, клатимо се, понекад назремо куда треба да идемо, поготово ако већ имамо неко раније искуство о стази коју смо већ једном или двапут пролазили, бука је око нас, спољашња и унутрашња, ми пратимо себе, покушавамо да ходамо, повремено стекнемо понеку важнију поуку о животу, некада нам помогне рука пријатеља или рука незнанца.. и ми тако идемо кроз живот… готово сви.
Скидањем повеза долази до јасног увида шта јесмо, шта смо били и шта можемо постати. Иако су нас раније потапшали по рамену и рекли да смо добри, да нисмо лоши, ипак видимо да људи и живот могу бити бољи. Сва та тама и скривеност стварности нису само патња-постоји Радост.. видимо да имамо Снаге, одлучни смо да идемо ка Лепоти, води нас Мудрост и наш идеал да и сами постанемо такви…можда мудри, можда мало бољи, можда успемо да напредујемо, можда да се уздигнемо, можда да не само помогнемо себи већ да кроз то буде боље свима.
Указивањем Светла постаје јасно и да је добар део овог света и даље у тами. Цивилизација, готово целокупно друштво, се понаша као да има повез преко очију. Креће се тумарајући, саплиће се, назире стазу, мучи се, разматра несигурно, спотиче се, руши све око себе…обитава у тами, у патњи, иако рука пријатеља и незнанца (можда Масона?) помаже у овом путу, развој је спор, тежак, мукотрпан. А може бити и другачије.
Шта одредјује скидање повеза са очију човека-управо жеља, одлучност, воља и промућурност да живот може бити другачији.
Постоје многе мане које негује људска душа чије су очи повезане и чији „вид“ је замрачен. Ове мане акумулирају незнање, безвољност, не културу, неморал, све мање и веће девијације било које особине и „врлине“ коју би јасног вида познали и препознавали као нормалну уродјену особину људске природе. Воља за променом је први корак, затим следи покрет руке која куца на врата, глас човека се формулише из идеје која је одређена жељом-тражимо Светло! … И на одговарајући начин Светло се и добија.
FIAT LVX! “ – Мајстор Масон-Слободан Шкрбић