Једном је један учитељ двојици својих ученика дао задатак. Сваком од њих двојице дао је нешто мало новца и рекао да их употребе, свако на свој начин, да свако своју собу испуни до врха.

Након тога отишао је рекавши да се враћа за неколико дана.

Двојица ученика су кренули да решавају задатак. Како са тако мало новца испунити собу?

Први је размислио и покуповао разне старе ствари и њима успео да испуни собу.

Учитељ, који се након пар дана вратио, погледао је у собу првог ученика. Потом је отишао у собу оног другог. У соби другог ученика није било ничега осим једне лампе на средини собе. Када је учитељ ушао у собу, ученик је упалио лампу, а светлост је испунила собу.

Обојица ученика испунила су задатак. Други је ученик схватио суштину. Живот је сличан празној соби.

Можемо да га испунимо старудијом, одбаченим стварима, крцати безначајним ситницама… А можемо га испунити и светлом, ведрином, мудрошћу, знањем. Стварима које се не купују…