Дан Светог Јована Крститеља је празнични дан за све нас, то је дан када можемо да се сретнемо и размишљамо о прошлости и о нашој будућности. Свети Јован Крститељ сматра се за свеца заштитника гностичких тајних знања.

Према старој легенди каже се да је Јован Крститељ иницирао једног древног мудраца, Ормуса, који је спојио тајна херметичка знања старог Египта са кабалистичким знањима Јевреја. То знање је даље преношено са Јована на Јована, све до шездесет шестог Јована Теоклета који је затим иницирао Ига де Пејна и Годфрија де Сен Омера, првог витеза темплара и првог Великог Мајстора. Тако су та сазнања преко Темплара (као и Сионског Приората чије су све вође узимале духовно име Јован, на галском Сион=Јован), дошла и до Масона и осталих тајних друштва.

У Јовановској (јоханитској) традицији се истичу, сем Јована Крститеља, Јован Јеванђелиста, који је записао визије Апокалипсе, Јован Благослов и Јован Марко Лармениус. Догматизована хришћанска црква је Јовановце сматрала Гностицима (мада су рани Хришћани себе звали браћом Светог Јована) јер је њихова тајна садржала учење о апсурдности буквалног схватања Старог и Новог Завета. За Гностике старог доба је свако ко је примио тајну Иницијацију (крштење и помазање) био „Христ“, хришћанин, и по њима је Христ био човек изузетног Знања, Пророк, Аватар, али ипак само човек…. Спасење је по њима долазило кроз личну спознају, а не кроз нешто друго или неки другу особу.

Свако ко је читао Да Винчијев код, може лако да повуче паралеле између првих ранохришћанских „секти“ Есена, раних преносилаца Гнозе, Темплара и Сионског Приората до Меровиншке династије и Розлинске капеле. Ране Слободне зидаре називали су „Свети Јованови масони“ или „Св. Јованови људи“. Претпоставља се да су их звали покровитељима Братства кроз векове, јер су у својим свакодневним животима излагали принципе Слободног зидарства својим делима и њиховим речима.

Свети Јован се назива Крститељем зато што је у реци Јордан крстио Исуса Христа. Зато постоји обичај да се људи на Јовањдан братиме и куме, јер се Свети Јован сматра узором карактера и поштења. Овај Свети човек је позивао људе на покајање и окретање Богу, није се бавио спољашњим, већ је тежио ка унутрашњим квалитетима човека. Свети Јован је поседовао те интерне квалификације које су чиниле Доброг човека, на добром гласу… Свети Јован се поштује пре свега због тога што је био живи пример златног правила, праксе врлине, љубави према свим људима, својим ближњима и љубави према свом Богу.