Дакле, Питагорина Теорема је била позната много пре Питагоре, али се приписује да је Питагора први који ју је доказао. Међутим, највероватније је да су Питагори доказ теореме показали стари Египћани. Питагора је путовао по старом Египту и египатски свештеници су га учили геометрији и натерали да принесе жртву боговима, пре него што су му показали доказ теореме о правом углу на хипотенузи у правоуглом троуглу. Питагора није открио овај доказ и погрешно је називати теорему по њему. Са друге стране, имамо изјаве Плутарха, Деметрија и Антистена да је Питагора, када су му египатски свештеници објаснили тајна својства Правоуглог троугла, одбацио и жртвовао култ Муза и основао своју математичку доктрину. Питагора је од истих тих египатских свештеника поред геометрије био упућен и у науку о бројевима, музици и астрономији.

Доказ који се приписује Питагори је веома једноставан и назива се Доказ Преуређења, где имамо два велика квадрата која садрже по четири идентична троугла, али који су у њима различито распоређени. Остатак простора унутар сваког од ова два велика квадрата може да садржи нове квадрате, али који морају да имају једнаку површину.

Погледајмо да ли постоји било какав случај да је Доказ Преуређења Питагорине теореме био доступан у Старом Египту? Па, пошто говоримо о троугловима, погледајмо пирамиде у Гизи, три џиновске троугласте структуре које су изградили Древни Египћани далеко раније него што је Питагора и рођен. Ако их посматрамо одозго и преуредимо пирамиде у Гизи, видећемо доказ ове теореме. Ако је, на пример, приликом градње храмова или пирамида било потребно да се конструише прав угао, онда је то урађено управо помоћу „Египатског Троугла“ – троугла чије су странице дужине 3, 4 и 5. Такође су стари народи знали да конструишу правоугли троугао са страницама дужина 6, 8 и 10; дужина 9, 12 и 15; дужина 12, 16 и 20, односно дужина 15, 36 и 39. На овај начин је уведена веза између фигуре и броја, тј. између геометрије и алгебре.

Дакле, однос 3:4:5 видимо код пирамида у Гизи. База Микеринове пирамиде је 51,7 лаката, база Кефренове пирамиде је 107,6 лаката, а база Кеопсове пирамиде је 115,2 лаката. Примењујући Питагорину тројку прецизан математички резултат највеће Кеопсове пирамиде требао би да износи 119,4 лаката, што је статистички разумно одступање од постојеће вредности са разликом од свега 4,2 лакта (3,5% грешке). Узимајуц́и у обзир да је спољашња оплата пирамида у Гизи уклоњена, и да је хабање пирамида вршено хиљадама година, то може бити објашњење овог малог неслагања.

Суштина Питагорине теореме била је у ствари важност успостављања архитектонски истините (исправне) базе засноване на коришћењу Правог Угла. Знање о томе како формирати савршен Прав Угао без и најмање грешке сматрано је највећим умећем у грађевинској уметности још од времена Харпедонаптаја, древних геодета. У старом Египту Харпедонаптаји или у дословном преводу „Затезачи Конопца“ или „Причвршћивачи Ужади“ били су архитектонски стручњаци који су служили за растезање конопаца при постављању темељних линија грађевина. Били су врло вешти и ослањали су се како на астрономију (звезде), тако и на математичке прорачуне како би формирали савршене Праве Углове за сваку грађевину. Ова пракса је приказана на сликама у гробници Мене у Теби, док се у Берлинском музеју налази артефакт, писан на кожи, из 2000 пне, који говори о раду ових Затезача Конопца.

Историјски гледано, камен темељац неке грађевине био је положен прво на североисточни угао. Зашто баш на североистоку? Древни градитељи су прво постављали северну и јужну линију посматрањем кретања звезда и сунца, а посебно звезде Северњаче (Поларис) у Малом Медведу (Урса Минор), тј. звезде Тубан у Змају (Драцо) за коју су тада веровали да је фиксирана на небу, јер је у то време, због прецесије земљине осе она представљала Северну звезду.Након што би поставили савршену северну и јужну линију, могли су затим да користе угаоник за постављање савршених источних и западних линија за своје темеље, а управо је Питагорина или Египатска Тројка 3:4:5 коришћена за њихово успостављање, тако да су ови Затезачи Конопца могли да утврде савршен угао од 90 степени у односу на линију север/југ коју су претходно успоставили помоћу звезда, а затим су користили водено равнало и оловни висак како би поставили правилну хоризонталу и вертикалу грађевине. Поред Харпедонаптаја постојали су и Громатици, геодетски надзорници који су визуелно пратили мерење и прецизност радова, а за то су користили Грому, направу у облику геодетског крста са које су се вертикално спуштале оловнице.

Имајући у виду ове доказе, не изгледа исправно да се користи термин „Питагорина Теорема“ за концепт који је постојао хиљадама година пре Питагоре. Дакле, којим термином можемо да га заменимо, ако видимо да су грађевински инжењери и архитекте комплекса у Гизи уградили доказ теореме у дизајн самих пирамида. Термин који користимо као замену за термин „Питагорина теорема“ треба да ода почаст градитељима, архитектама и инжењерима египатских пирамида. Постоји и мишљење да грчки назив „Пyтхагорас (Пyтах-Гхор)“ потиче од амалгамације имена египатских божанстава – Птах (Озириса) и Хор (Хоруса), па би исправнијј назив био Птах-Хорусова Теорема. Занимљиво је да су иначе божанства Птах и Хор у старом Египту била божанства заштитника градитеља, архитеката и инжењера древних пирамида. Обоје су били Велики Мајстори Чекића, Птах је био божанство заштитник грађевинара и занатлија, а Хор као Херу-Бехутет је био божанство заштитник ковача и радника који обрађују метал.

(НАСТАВИЋЕ СЕ)