Пре много година, Ђаво је одлучио да се похвали и изложи на увид све инструменте своје делатности. Пажљиво их је поставио у стакленој витрини и закачио на њих етикете, да би сви знали шта су, и која је вредност сваког од њих.

Каква је то колекција била! Ту је био блистави Бодеж Зависти, Чекић Гнева, али и Новчић Похлепе. Са љубављу је на полицама изложио све инструменте Страха, Ега и Мржње. Ту се такође налазило Огледало Гордости, Отров Пожуде и Замка Зависности.

Сви инструменти су лежали на прелепим јастуцима и изазивали су усхићење код сваког посетиоца пакла. А на самом крају задње полице лежао је мали, ружни и прилично похабан дрвени Клин са етикетом Очаја. Изненађујуће, његова вредност је била већа него свих осталих инструмената заједно.

На питање зашто Ђаво тако високо цени тај предмет, он је одговорио:

„То је једини инструмент у мом арсеналу, на ког могу да се ослоним, ако се испостави да су сви остали немоћни.“

И он нежно помилова Клин.

„Ако успем да га забијем у главу човека, он даље отвара врата свим осталим инструментима…“

Да ли је Ђаво у људске главе забио дрвене Клинове, па су запали у стање незаинтересованости, апатије, депресије и очаја, идући као овце на клање, губећи личну слободу, индивидуалност и животе, предајући на крају и своју Душу Ђаволу?