Свима нам је добро позната човекова исконска потреба да стварима које га окружују додели неко значење и тиме покуша да пронађе везу између оног опипљивог (материјалног односно визуелног) са оним што је скривено дубоко, у његовом несвесном. Основни симболи су они који се могу наћи свуда око нас, са њима смо готово свакодневно у контакту и за њих се слободно може рећи да свим оним другим, такозваним сложенијим симболима дају основни смисао. Групи основних симбола припадају свима добро познате геометријске фигуре: Круг, Квадрат, Троугао и Спирала.

1. КРУГ

За симболику Круга се слободно може рећи да је Универзална, Света и Божанска. Круг је симбол који прати људску врсту на сваком менталном путовању. Чини се да круг не ограничава иако даје форму, у њему и изван њега је све у покрету, он нуди потенцијал, он је и Нула из које све креће и у коју се све, на крају, враћа. Круг позива на акцију, симболише временске циклусе, смену годишњих доба, кретање планета око Сунца – у њему заиста видимо слику савршеног космичког ритма! То је симбол Сунца у његовом апсолутном облику, као вечно присутне животодавне енергије. Чини се да космос, баш као и сама природа, прича језиком круга.

Круг је најпре проширена тачка, а кружно кретање је савршено, непроменљиво, без почетка и краја и зато симболизује време. Круг представља и јединство, целину, вечност, Душу. Свеукупност, испуњеност, фокусираност, заједништво, перфекција, револуција, комплетност – све ово спада под ону генералну, општу ингеренцију круга. Круг је првобитно савршенство и представља бесконачност, а може указивати и на понављање. На нешто сведенијем нивоу круг је јасна асоцијација на мајчину утробу, плод, семе, очи, ћелију, а и сама природа нас константно подсећа да је у њеним даровима, воћу, поврћу и цветовима, утиснут печат круга!

У архитектури свих цивилизација круг је један од основних елемената градње као магијско-техничка форма. Као најсавршенији од свих облика, круг је знак апсолутног. Мандале су енергетске слике чије значење на санскриту значи цео свет или магични круг, симбол Универзума и енергије. Налазимо их у религији, уметности и науци. У традицији зен будизма цртежи концентричних кругова представљају крајњу етапу унутрашњег усавршавања и духовног склада. У хиндуистичкој традицији то је пламени симбол Пракрити, оне што развија, производи и рађа.

С друге стране, стари Келти су у кругу видели моћну одбрану као штит од непријатеља и злих духова. Кинези круг сматрају симболом неба, односно раја, који у комбинацији са крстом (симбол Земље) представља нераскидиву унију, познатију као “како је горе, тако је и доле”. Ако свему овоме додамо и чувени знак Јина и Јанга, симболика постаје још јаснија – круг Тао који у себи носи подједнаку снагу мушке и женске енергије је еквивалент дуалности која тежи уједињењу!

2. КВАДРАТ

За разлику од круга, квадрат је први геометријски облик који нас позива да се негде стационирамо, да стварима које нас окружују дамо форму, начинимо их статичким, стабилним, непроменљивим. Иако многима од нас та стабилност делује препознатљиво, досадно, и можда чак сувише материјално, чињеница је да је квадрат одувек представљао моћан симбол интеграције, удобности, смирености, поузданости, заштите али и једнакости.

Квадрат је симбол Земље, структуре, заштите, реда, и представља интеграцију. Као геометријско тело представља савршену сразмеру и зато је одувек важио за симбол лепоте, чврстине, стабилности и непроменљивости, али и тежњу да се нечему да форма, да се утемељи и огради. Вероватно је свима нама прва асоцијација на овај геометријски облик управо грађевина, односно наше куће, зграде, дворишта. Без квадрата, форме и стабилности, не би било ни топлине породичног дома. Зато се често може чути да је квадрат заправо Бог манифестован у стварању, односно пројекција унутрашњости и ограђеног простора која обезбеђује темељ за све оне “нематеријалне” ствари.

Иако у квадрату многи виде симбол ограничености, не смемо изгубити из вида да је он истовремено и знак сједињења четири елемента – земље, воде, ватре и ваздуха. Такође, његове странице су јасна асоцијација и на четири основне стране света (север, југ, исток, запад), четири годишња доба (пролеће, лето, јесен, зима), као и четири основне фазе у животу сваког човека (рођење, детињство, одрастање и смрт). Квадрат нас позива да доносимо промишљене одлуке, да народски речено “радимо у фазама” – да најпре добро размислимо, затим седнемо и направимо план, а на крају све своје замисли и планиране акције и спроведемо у дело.

У хиндуистичкој традицији квадрат је архетип реда у свемиру, односно савршена мера за човека и представља Пурушу. У будизму је слика квадрата (земље) унутар круга (вечности) симбол нераскидиве везе између човека и божанских сила. С друге стране, исламска традиција квадрат изједначава са обликом срца, а свака страна тог такозваног четвртастог срца такође има своје значење: једна је анђеоска, друга ђаволска, трећа је људска, док је четврта она божанска.

У алхемији је квадрат такође знак за свеукупност, а добро је позната и вечита тежња да се круг претвори у квадрат једнаке површине. Трагање за квадратуром круга или круговањем квадрата је покушај мирења супротности, а Карл Јунг сврстава квадрат у ред старих симбола архетипа (поред мандале и крста) и приписује му симболику савршене хармоније. Ромб или косо постављен квадрат подељен крстом на четири мања дела испуњена са по једном тачком јесте древни симбол женске плодности. На једном нивоу он је симбол земље/жене у односу на круг који је симбол неба/мушкарца, а на другом он је симбол створеног универзума, земље и неба, наспрам нествореног и створитеља.

Круг и квадрат постављени један изнад другог указују на везе између небеског и земаљског, трансцеденталног и иманентног. Круг са квадратом у средишту представља сједињење неба и земље. Круг је симбол психе, који симболизује небо, кружног и непроменљивог облика, а квадрат симбол земље и материје. Већ код Вавилонаца постоји спој небо-земља који се исказује кругом и квадратом. У будизму представа квадрата унутар круга симбол је нераскидиве везе између човека и божанских сила.

Шема квадрата изнад кога је лучна структура (коцка-купола), које су честе у муслиманској и романској уметности, материјализују ту дијалектику земаљског и небеског, несавршеног и савршеног, мушког и женског. Такав облик доводи до раскида ритма и позива на потребу за кретањем и новом равнотежом, симболизујући тежњу ка вишим световима. Тај однос препознајемо и у хришћанској култној грађевини, где је купола као главна специфичност византијске архитектуре, слика неба које се уздиже изнад земље, тј. коцкастог простора испод ње. Идеја квадрат-круг је потпуно спроведена у класичном систему хришћанске архитектуре, кроз идеални архитектонски склоп цркве уписаног крста у квадрату са куполом изнад њега.

Психолошки посматрано, круг нам дозвољава да себе, односно своје “ја” утиснемо у једну универзалну, безграничну шему свемира и да се, самим тим, изједначимо са свим живим бићима, па и свим оним што нас окружује. Карл Јунг је у кругу видео такозвани геометријски архетип душе која, у комбинацији са четвороуглом, као архетипом тела, објашњава нераскидиву везу између спиритуалног и материјалног, односно душе и тела. Зато, не заборавимо да смо ми само једна тачкица у милион других, али и та тачкица је један мали кружић који има своју мисију и без које свет, такав какав је, овде и сада, не би могао да функционише!