У слободнозидарској симболици, наизменична бела и црна поља на тепиху Ложе указују на сталну промену светла и сенке, радости и бола, доласка и одласка, што означава живот на земљи. Равномерност распореда указује да те промене нису игра слепог случаја, него деловање вечних закона који нас воде путем до савршенства.
(извод из Шредеровог Ритуала 1. степена)
Шаховски распоред црних и белих квадрата означава двоструку природу свега што је повезано са земаљским животом и физичким основама људске природе – смртно тело и његове страсти, жеље и осећања.
Мрежа нашег живота је помешано платно, добро и зло заједно, написао је Шекспир.
Све материјално карактерише нераскидива помешаност добра и зла, светла и таме, радости и туге, позитивног и негативног. Оно што је добро за мене може бити зло за тебе. Задовољство произлази из бола и на крају се поново претвара у бол. Оно што је исправно учинити у једном тренутку, може бити погрешно у следећем. Данас сам интелектуално узвишен, а сутра потиштен и мрачан.
Дуализам ових супротности управља нама у свему, а ми смо осуђени да пролазимо кроз те супротности Све док их не прерастемо, научимо његове лекције и будемо спремни за напредовање у стање где те супротности престанемо да доживљавамо као супротности, већ их схватимо као јединство. Пронаћи то јединство и спајање значи упознати мир који надилази разумевање, који превазилази наше садашње искуство. У том јединству су тама и светлост једнаки, а наша садашња схватања добра и зла, радости и бола, превазилазе се и спајају у стање које их обједињује.
Поента дуалности је успостављање баланса, то јест равнотеже. Да би вага стајала у потпуно хоризонталном положају, потребна је иста тежина са обе стране. Да ниједно од њих не превладава.
Бог створитељ – Велики Архитекта, увек успоставља баланс и равнотежу у Универзуму који је створио. Попуњава празнине и уклања вишак. Ако то не схватимо и не примењујемо у нашим животима, он ће то свакако урадити и без нашег знања и сагласности. А тада остајемо запрепашћени и постављамо бесмислено питање: Зашто се ово баш мени дешава?
Наивно је питање зашто Бог својом силом не превагне тас ваге на страну добра? То би било савршено стање нашег постојања и наш живот би се претворио у рај! Да, тако је. Али очигледно не још, не овде и не са оваквим стањем (не)свести људског друштва. Ми као човечанство још нисмо спремни за то, мада скоро сваки као појединац мисли супротно.
Зар то значи да не треба да се боримо против сопствене негативности, таме, црнила?
У суштини. . . не морамо. Не морамо да се боримо, јер су негативност, тама и црнило ту, у сваком од нас. У створеном универзуму ДУАЛНОСТИ, обе стране су нам дате са намером и циљем. Поента је да кренемо на пут трансформације ка успостављању КОНТРОЛЕ И РАВНОТЕЖЕ између тих супротности, наших врлина и мана.
То је Браћо и поента Масонског учења.
- Први корак је непристрасно препознавање и подизања свести о постојању обе стране у себи.
- Други корак је прихватање и интеграција те чињенице у нашу свест.
- И на крају, трећи корак је рад на нашој сопственој трансформацији.
Дакле, да бисмо уопште били у позицији да постанемо свесни нечега, морамо прво да препознамо и прихватимо постојање тог нечега.
Да бисмо радили на себи са циљем да постанемо бољи, потребно је да прво разумемо и прихватимо да још увек нисмо довољно добри (на нивоу нас као душа, а не на нивоу успеха у материјалном свету земаљске егзистенције). СПОЗНАЈ САМОГ СЕБЕ!!!
Да бисмо радили на нашим манама, на променама, на развоју, морамо постати свесни да их поседујемо. И то лоше и добро су део нас, као и остали делови нашег тела. И то одједном и у једном.
Просту процену шта је добро а шта лоше правимо ми сами, често произвољно, у зависности од околности и од ситуације у којој се нађемо.
Поента је у свести и савести, а не у маскирању наших правих мисли, стања, спремности и мана.
Због тога је свако ново искушење тест свести и савести у нама, јер стално морамо да бирамо да ли ћемо бити добри или не.
Добро у нама проистиче из чистог стања свести и тече нежно и ненаметљиво. Са друге стране све оно љутито излази из нас аутоматски, без размишљања и разумевања. Због тога је и потребно да разумемо и добро и лоше у себи и улажемо напоре да колико год можемо будемо љубазни.
Али не са циљем да нас други виде као добре и заволе, већ да тај труд буде производ наше свесности и савести. На тај начин ми примењујемо Божји ПРИНЦИП ДОБРА. А то је константан ментални рад Браћо.
Зато Брате, сваки пут се када угледаш тај Мозаични под, он треба да те подсети на следеће ствари:
Ја сам несавршен.
У реду је што сам несавршен.
Требало би да се трудим да будем морално исправан.
Када откријем да сам у том погледу погрешио, требало би да:
Поправим штету колико год могу;
Да идем даље и покушам да не поновим грешку;
Да лоше навике заменим добрим.
У соби је мрачно док не упалимо светло. А када га упалимо, тама нестаје сама. Не морамо да је износимо напоље. Она ће увек бити ту и појавиће се увек кад се светло угаси.
Са свешћу о тами која је део свакога од нас, буђењем светла које је такође део нас, тама нестаје. Без напора, без муке, без борбе.
То је та Светлост за којом трагамо Браћо.
Из трокњижја Брата Ж.Ј. “ Три књиге за Мајстора“ Прва књига “ Ученик“
