У давна времена, када није било интернета, када су ретки знали да читају и пишу, настајали су редови који су првенствено преносили знање, стечено тешком муком у дугим периодима развоја људске цивилизације. Из тог времена, када није било поделе између науке и религије, остало нам је врло мало писаних трагова, у односу на количину написаног у оно време, а уништеног у експанзији приказивања војне моћи античких освајача. Њиховим трагом иде и данашња наука, религија и власт, сакривајући Пут ка исправним поставкама људског рода и живота, кочећи његов напредак разноразним поделама у друштву, опијаћи га медијским дрогама и величањем материјаног успеха, далеко од појма оптималног.

У таквом окружењу када владају профит и завист, са свим својим лошекарактерним сателитима, намеће се неопходност постојања организације далеко од очију поменутих невоља данашњег човека. Неко ће рећи да управо тој профитној динамици можемо да захвалимо технолошки напредак у свим дисциплинама, али заборављамо да је још већи напредак управо закочен , чак и стопиран док се не исцрпе максимално, могућности профита постојећих технологија.

Најочигледнији пример су изуми и настојања Николе Тесле. Да су Морган и похлепници онда знали за препаид картицу, какав би то добитак био за њих? О медицини и фармакологији је сувишно и да говоримо. Колико технолошки медицина напредује, толико је фармакологија уништава тровањем популације. Одавно је нестала позитивна нит из те дисциплине. Част свакако препаратима који имају позитиван ефекат на људско здравље. Биотехнологија и биогенетика потенцирају вештачку интелигенцију и бришу човекову свест, а технократија узима свој данак. Политичка и религијска подељеност само су изврсно тло за раст изопачености цивилизације.

Дакле, из таквог окружења нису поштеђени ни покушаји „чувања“ традиционалног знања. Древни Редови који су требали да буду предводница у том задатку, поклекли су још у прошлим вековима, банализујући свој задатак елитизмом. Сва је срећа да су стари Мајстори оставили античка знања и сазнања, раштркана на пуно страна, у старим записима древних Редова и усменом предању, а највише у ритуалима и њиховом симболичком приказу.

Скривено знање је заиста скривено. Али, не на дослован начин, поготово не у данашње време, када готово сваког минута искочи објава на интернету са неким „скривеним“ знањем. Величина и вредност таквог, истински скривеног знања јесте, да се мора откопати, али дословно, у унутрашњости наше личности. Све књиге, интернет, ритуали, братства, само су ту као алат и средство, да нам помогну у тој потрази ако смо већ кренули тим путем. Различити људи крећу тим путем, са различитим амбицијама, тако да, ходајући заједно, наилазимо на разне креатуре, али и на истинске трагаче, које без обзира на избор средства, Реда или алата, препознајемо као носиоце Светла, или тек као оне који су спремни да га приме.

Вибрација коју поседују такви људи препознатљива је на далеко и ништа их не може спречити да то Светло не проносе Светом. Чак ни правила, написана управо да покушају да заштите то Знање, а која су данас архаична, нису препрека тим трагаоцима. Нови облик заштите постоји данас, али он не стоји записан на папиру, већ у главама, Свести људи. Задатак оних који носе Светло је, да то Светло понуде свакоме. Постоје два кључа, двоја врата која кључеви отварају, а то су и највећа препрека и највећа заштита Знања. Мозак и Срце, Разум и Љубав, колико год то звучало једноставно… две су препреке и две улазнице у Свет о којем похлепа може само да сања. Постоји праг који нећеш никад прећи ако немаш, обе улазнице.

Као закључак можемо рећи, да данас у поплави Редова, Братства, Секти, те разних удружења и организација препознатљивост исправног очитује се управо у разуму и љубави. Ако тога нема, бадава оно регуларно и легитимно, све читуље и печати, сав сјај и богатство. Учење и преношење знања увек је био тежак и самотан посао.Зашто? Мало је оних који су спремни истински да приме знање, а склоност лагодности и наградама појавног света, одлично одвлачи пажњу од битних ствари у животу. Зато промислимо, да ли смо још увек на Путу самоспознаје, највећег блага које можемо стећи, а који је такође и Пут да се досегне Царство Небеско.