Дакле, постоје четири Кардиналне врлине које сваки Масон покушава да усаврши у свом путу кроз живот. То су врлине Умерености, Храбрости, Разборитости и Праведности. Ове врлине су толико битне и важне за Масона да су оне детаљно описане већ у ритуалу на првом степену Слободног зидарства. Ове четири Кардиналне врлине иконографски су често представљене различитим ликовима.
Обично су четири Кардиналне врлине описане као женске фигуре, а често су их сматрали богињама. Умереност је обично приказана са точком или уздама, поврћем и рибом, или са пехарима, тј. два врча са водом или вином. Храброст се обично приказује у оклопу са палицом и лавом, палмом и кулом, јармом и разбијеним стубом. Разборитост се приказује уз књигу или свитак са огледалом како у руци увија змију. Праведност се обично приказује са мачем, вагом са тасовима и круном на глави.
- УМЕРЕНОСТ
У Масонској иконографији Умереност је у десној руци опремљена коњским уздама, симболом контроле разума над анималном енергијом, са назнаком да постоји доба за све. Лева рука држи пешчани сат, симбол протока времена и годишњих доба које морате научити да поштујете управљајуц́и својим страстима. Такође симболизује да се време не сме трошити на испразност и да се све мора правилно измерити како се не би згрешило. У другом издању Умереност је представљена како пресипа течност из једног пехара у други. Она се залаже за чињеницу да витез мора да достигне равнотежу. Њен скоро монашки огртач изражава одбацивање искушења телесног који води пороку.
Платонов текст о Умерености каже: „Ова врлина има више природу склада и симфоније. Умереност је контрола одређених ужитака и жеља, што је довољно имплицирано у изреци „човек је сам свој господар“, „нешто што он сматра„ смешним у изразу „господар себе“, јер господар је такође слуга, а слуга господар. У људској души постоји бољи и лошији принципи, јер кад је боље тада је оно лошије под контролом, и за човека се каже да је тада господар самог себе. Али када тај принцип бољег превазиђе вец́а маса лошијег, тада човек себе оптужује и назива себе робом без икаквих принципа.“
Умереност представља суздржаност, и Масон мора да контролише своје страсти и жеље, као и да избегава сваку прекомерност. Мора бити опрезан у свом деловању, говору, размишљању, осец́ају и просуђивању у животу. Та врлина треба да буде његова стална пракса, који се мора суздржати од радњи које могу нарушити његову способност и перцепцију, а под чијим утицајем би се могао навести да открије неке од драгоцених тајни, а што би га последично подвргло презиру и осуди од стране осталих Слободних зидара.
- ХРАБРОСТ (ЧВРСТИНА)
Храброст или Одважност је представљена у оклопу и кациги као ратник, јер је то мушка врлина, мада је симболизована од стране жене. У иконографији се ова врлина често приказује наслоњена на стуб или кулу. Овде она убија змаја који разбија кулу. Змај је оштетио кулу, која још увек стоји, што симболизује тријумф врлине Храбрости над манама и нередом. Израз на њеном лицу одражава неку бол, као да напор да се змај (зло) уклони са куле (добро, савест), није постигнут без унутрашње борбе. Ово подсец́а на улогу хришц́анског витеза у одбрани вере.
Храброст је друго име за чврстину. За Масона, Храброст симболизује више од физичке чврстине. Она такође представља моралну чврстину. Слободни зидар мора имати снагу и способност да доноси одлуке на основу сопствених моралних убеђења и да се држи тога без обзира на последице. Платон објашњава Чврстину (Храброст) као „неку врсту личног спасења, као морално мишљење које треба поштовати и којег се треба бојати, а које закон уређује образовањем“, и да се „под свим околностима“ подразумева то да га човек чува и никада да не изгуби чак ни у тренуцима великог задовољства или бола, као ни под утицајем јаке жеље или страха.
За Масоне, Храброст је она племенита и постојана врлина ума, помоц́у које нам је омогуц́ено да превазиђемо било какву бол, страх и опасност, које се сматрају разумним. То је начин на који градимо свој карактер, побољшавамо своја морална начела и јачамо свој ум како би могли да управљамо изазовима живота. Ова врлина је пођеднако у супротности са безобразлуком и кукавичлуком, и такође би требало да буде дубоко утиснута у ум сваког Масона, као заштита од било каквог нелегалног напада, који би силом или на неки други начин могао да му одузме било коју од драгоцених тајни, које су му тако свечано биле поверене и које су симболично представљене при његовом првом пријему у ложу.
- РАЗБОРИТОСТ (МУДРОСТ)
Разборитост или Мудрост у десној руци држи шестар, симбол обима лука било које акције, а у левој руци држи огледало, које рефлектује сваку мисао која се враћа назад да би поново била размотрена и преиспитана пре доношења сваке одлуке. На понеким представама Мудрост у десној руци држи змију као симбол знања. Фигура има два лица, позади је старица који означава мудрост прошлости, а спреда је млада жена која гледа у будућност. Огледало је такође лице истине: она види слику витезове слабости и, знајући себе, може да поправи његово понашање.
У Платоновој Републици Мудрост је теже схватити као врлину, али у суштини се може дестилисати као знање „прво међу врлинама, где је и сам добар савет врста знања. Он тако објашњава ако се и најмањи део знања налази у владајуц́ем делу саме државе, која је конституисана у складу са природом, таква држава биће мудра. А овом најмањем делу државе, који има једино знање достојно да се назива мудрошћу, природа је тако одредила да буде најмања од свих класа.
За Масоне, Разборитост нас учи да свој живот и поступке регулишемо под диктатом разума. Једноставно, то је пракса доброг просуђивања, здравог разума и мудрости коју стичемо на нашем путовању кроз живот у односу на наше прошле догађаје, садашњост, као и нашу будуц́у срец́у. Мудрост је једна од врхунских инструмената који захтевају посебну пажњу Масона, јер је то врлина које управља његовим понашањем, али не само док је у ложи, вец́ и када је и изван ложе у свету, посебно да се не дозволи да се ни најмање симбол, знак или реч не ода, при чему би тајне масонерије могле бити незаконито стечене.
У свом најопсежнијем смислу, Мудрост не подразумева само опрезност, већ и способност да се унапред процене могуће последице нечијег деловања. Такође симболизује мудрост у обављању нечијих активности. Мудрост ума и душе потиче из мисли, проучавања и ширег сагледавања. То доводи Масона ближе Богу, која га подсећа да размишља о моралним и друштвеним последицама његових дела и односа према свом Створитељу.
- ПРАВЕДНОСТ
У иконографији Праведност се обично представља као матрона са завезаним очима, која има књигу у левој руци која представља Закон, илустровану вагом са тасовима у равнотежи, која представља правичност. У десној руци држи мач, који је овлаж прекривен комадом огртача, који као да говори „Извршите правду, али не убијте“. Мач кажњава, али зато вага носи тежину злочина или тежину аргумената обе стране. Фигура носи круну, подсећајући да витез има улогу судије и арбитра.
Под Праведношћу Платон подразумева „забринутост, али не за спољашњост, већ за унутрашњост, јер је истинско ја истинска брига човека, јер праведан човек не дозвољава да се више елемената у њему мешају, да било који од њих ради нешто друго, већ поставља ред свог унутрашњег живота, свој је господар и свој закон, у миру са самим собом. И када повеже сва три принципа у себи, која се могу упоредити са доњим, средњим и вишим нотама лествице, и интермедијалним интервалима, тада човек постаје једна потпуно умерена и савршено прилагођена природа, која наставља да делује у сфери друштвеног и приватног живота, увек у складу са овим хармоничним стањем, праведном и добром акцијом, мудрошћу и знањем којим влада.
У Масонерији је прави симбол Правде приказан у првом степену са стопалима чврсто постављеним на земљи и телом у усправној позицији. За Масоне, Праведност је онај стандард, односно она права граница, која нам омогућава да се сваком човеку одреди његова искрена праведност, без разлике. Ова врлина симболизује једнакост и није само ускладу са божанским и људским законима, вец́ је и сама основа и подршка сваког цивилног друштва. И као што праведност у великој мери представља доброг човека, тако би она требало да буде непромењива пракса сваког Масона да никада не одступа од њених ни најмањих принципа. Праведност мора увек да диктира искреност, моралност и неутралност у погледу целог човечанства, посебно брата Масона. Практиковање ове врлине подстиче нас да се понашамо према другима на начин на који желимо да се други понашају према нама.
Четири Кардиналне врлине Слободног зидарства пружају оквир за свакодневни живот и служе као водич за наш однос са Богом и нашим ближњима. Зато су ове врлине од суштинског значаја за Масонерију. Можда је то разлог зашто су они уведени на Ученички рад, како би пружили основу на којима ће се градити даље лекције Масонерије. Као нови Масони морамо почети развијати и јачати ове врлине, које ц́е нам помоц́и да растемо и развијамо се у боље људе. Као искусни Масони, требали бисмо се стално подсец́ати тих врлина и њихове важности у нашем животу. Ако у свом животу тежимо да усавршимо ове четири Кардиналне врлине, ми ц́емо се приближити Богу, задовољити се својом местом у животу и утицати на друштво на боље.
