Није чудо што су оперативни Слободни зидари гледали на пчеле као на бића сличног духа, културе и намере. Пчеле су вецћ дуго симболи индустрије и рада, стабилности, регенерације, мудрости и марљивости. Пчела ради напорно и неуморно, не за себе, већ за добробит кошнице. Има знање о материјалу и процесу и ради у сарадњи са свим другим пчелама. Заштићена је од свог вође или краљице, противи се доласку непријатеља у кошницу и живи у друштву којим влада закон и ред.

Од давнина су пчеле и њихове кошнице били важни симболи и елементи скоро сваке културе на Земљи. Сам термин „индустрија“, из древне перспективе, односио се на запошљавање врло великог броја мушкараца, неколико десетина хиљада у неким случајевима. Сваки појединачно, сваки је човек имао свој задатак и заједно су постизали много више него што је то могла једна особа. Зато је кошница савршен симбол снаге индустрије у којој група ради заједно на заједничком циљу.

Према Хораполону, древном египатском научнику и граматичару, за који се верује да је аутор трактата о хијероглифима и коме се приписује Хијероглифика, скуп две књиге које објашњавају ране египатске хијероглифе у којима се каже: „Од свих инсеката, само пчеле имају Владара. “Док је пчелиње друштво матријархално, ова посебна природна карактеристика може се односити на египатског фараона, краља Менеса, оснивача Прве египатске династије, који је носио титулу „Чувар пчела“ (као и сви наредни фараони). Пчела се у древном египатском друштву видела као божански симбол, мост између света живих и света мртвих.

Помињање пчела може се нац́и и у хиндуистичкој митологији где су оне такође представљале нашу најјачу везу са материјалним светом. Веровало се да ц́е конзумирање меда обезбедити добро здравље и учврстити нечију духовност.

Као и многе друге културе, Грци су такође пчелу сматрали светом и истакли је у својој митологији. Веровало се да је мед „храна богова“ и да су пчеле део свакодневног живота њихових богова. Зевс је говорио да су га одгајиле пчеле, које су му донеле титулу, Мелисаиос или онај који припада пчелама.

Грчки филозоф из 3. века, Порфирије из Тира, веровао је да се душе спуштају на земљу у облику пчела са месеца, намамљене у живот на земљи обец́ањима о меду и другим радостима. Иронично је да је мед био симбол смрти и боговима је понуђен. Ова дуалистичка природа меда није случајност – јер и мед и његов произвођач, пчела, представљају сам циклус егзистенције. Како се пчела врац́а у кошницу, тако се и дух врац́а Створитељу. Њихова тенденција да се изненада појаве учинила их је симболима смрти и поновног рођења, на неки начин представљајуц́и бесмртност душе.

У римско време, цар и филозоф, Марко Аурелије, сковао је фразу, „Оно што није добро за цео рој, није добро ни за пчеле.“ У тој изјави је велика мудрост коју можемо да видимо у Слободном зидарству. Добробит Заната произлази из задовољства и производње сваког појединачног радника.

У јеврејској и хришц́анској митологији пчеле су имале различита значења, представљајуц́и марљивост, верност и врлину. Према Јеванђељу по Луки, прва храна коју је Христ појео након васкрсења био је мед (Лука 24, 41-43): „Исус је рекао, имате ли овде шта за јело? И они му дадоше комад рибе печене и меда у сац́у, које је узео да једе пред њима.“

Према неколицини извештаја, пчеле је биле повезане са звуком који су врховни свештеници у Соломоновом храму чули док је био присутан Ковчег завета. Каже се да је Арон, Мојсијев брат, чуо звук зујања пчела док је чуо изговарање тајног имена Јахве у присуству Ковчега. У ствари, постоји замисао да су кошнице нека врста Ковчега, тако да представљају сличан симбол регенерације коју чини и Заветни Ковчег. Пчеле су, како се извештава, зујале у поноц́ када се десило рођење нашег Спаситеља. Као резултат тога, древни пчелари посец́ивали би своје кошнице на Бадње вече, у нади да ц́е пчеле зујати или „певати“, што је знак срец́е за наредну годину.

Пчела је врло алтруистична животиња. Свети Јован Хризостом, архијерејски бискуп из 4. века, познат по својој елоквенцији и јавном говору, написао је: „Пчела има част више него све друге животиње, не зато што марљиво ради, вец́ зато што ради за другог. Заправо, пчела непрестано ради за опште добро кошнице и покорава се без питања што изгледа као неправична хијерархија.“

Друга организација која је обично – и погрешно повезана са Слободним зидарством – су злогласни Илуминати, тајно друштво основано од стране немачког филозофа Јохана Адама Вајсхаупта 1776. Две године након успостављања Реда, Вајсхаупт је предложио преименовање реда у „Ред пчела“, упоредо са променом њихових класичних тајних лозинки у оне са пчелињом тематиком. Овај предлог је вероватно био последица његове нове масонске припадности (инициран је у масонску ложу „Теодор од Доброг Савета – Тхеодор зум гутен Ратх у Минхену 1777.), као и наклоности Братства према идеалима организације и сврхе пчелињег друштва. Вајсхаупт је такође био ученик грчких мистерија, које су иначе биле јако оптерец́ене пчелињом симболиком.

Циљеви Реда били су јединствена светска влада (коју неки злобно тумаче као доминација у свету), а њена организација састојала се од мреже шпијуна и контра-шпијуна који делују независно и који су међусобно повезани у структури односа сличних ц́елијама, од којих је свака од њих подређена непознатом надређеном. Од овог времена на кошницу се гледа као на метафору за контролу маса или пролетаријата, латинска реч која говори о радничкој класи у римском друштву чији је једини допринос било њихово потомство. Дефиниција се чини посебно прикладном са обзиром на то да типична кошница може да садржи хиљаде новорођених пчела.

Директније, за основног Пчелара, пчела је била веома поштована: радила је марљиво, неуморно и паметно у име свог господара, не тражец́и ништа заузврат. Другим речима, Пчелар је био задужен за пчелу и имао је захвалност према њима. Пчелари би, према обичају, често разговарали са својим пчелама, поверавајући им ствари које су сматрали посебним, посебно у вези рођења, венчања и смрти. Сматрало се да пчеле не могу напредовати у атмосфери гнева или мржње. У ствари, постојао је страх да ц́е се узнемирене пчеле одројити и напустити кошницу, остављајуц́и Пчелара самог без кошнице, ако дневне новости не буду шапутане у њихове кошнице. Из тог разлога, настала је фраза „причање или шапутање пчелама“, а пчеле су сматране гласницима духова, способним да преносе поруке пријатељима и рођацима који су прешли у загробни живот.

Пчела је важан симбол Слободног зидарства и била је посебно уобичајена у масонским цртежима и документима 18. и 19. века. Кошницу је прихватило Слободно зидарство као одговарајуц́и индустријски амблем, као врлина која учи да Мајстор Масон „марљиво ради како би могао да прима накнаду, тј. да боље ради на издржавању себе и своје породице и да доприноси ослобађању од стреса код забринуте и узнемирене Браће Мајстора Масона, њихових удовица и сирочића“. Заиста веома пчелиње.

Пчелиња кошница је представљена на Радним таблама и на радовима Трец́ег степена симболизује индустрију или рад, док пчеле – тј. Брац́а – никада не раде, ако не раде у складу са заједничким циљем, врлином пчеле коју би требало да користе сви масони.

Пчеле имају инстинктивно поштовање према ауторитету, што је посебно важно у учењу – и самој структури – Слободног зидарства. Ниједна пчела се не усуђује да напусти кошницу и оде на друго место, осим ако краљица није изашла испред њих и затражила чин свог првог лета. На много начина можемо видети сличност у нашој Организацији са њеном идеологијом поштовања и привилегија, али и са структуром самог реда.

Док је човек створен независно од свих осталих биц́а, његова зависност од друштва значи да он зависи од других људи због сопствене заштите и сигурности. Он је индивидуално створење чији је лични допринос вец́ем систему кључан за опстанак друштва у целини. Слободно зидарство је, дакле, као Краљица пчела, чији су радници подигли Храм – Кошницу и сада трагају за нектаром из цвец́а по свом избору како би се вратили и претворили га у мед за исхрану свих чланова заједнице. Према Причама Соломоновим 6:8, упуц́ени смо да „идемо ка пчели и од ње научимо колико је марљива и какво племенито дело производи које сви користе за своје здравље.“

Може ли ово упуц́ивање на индивидуалну слабост пчела да се односи на неадекватности једног човека, који у комбинацији са другима сличног ума и одређеним смером и намером проналази успех у својим личним подухватима? Ово тумачење пчеле и њене кошнице огледа се у понашању појединачног Масона и обец́ању успеха који ужива у оквиру своје Масонске организације.

Упутство наставља: „Пчелиња кошница је симбол рада и препоручује праксу те врлине свим живим биц́има. Дакле, није ли човек створен за друштвени и активан живот, најплеменитији део Божјег дела, и онај који се тако не понаша, тј. да се не труди да дода заједничку залиху знања и разумевања, може се сматрати трутом у кошници природе.“

Као пчела која сакупља нектар из многих цветова и претвара га у храњиви мед, и ми треба да се трудимо да то учинимо и да предузимамо све што можемо, да га својим радом претворимо у супериорни елемент, користан како нама, тако и занату. Као Масони, требамо да се угледамо на пчелу, да радимо за и са другима, поносимо се на наш рад, будемо марљиви и да поштујемо правила нашег друштва. Ако то не успемо, ризикујемо да постанемо бескорисни чланови. Веома не-масонски, као и не-пчелињи.