Основна функција стуба је подупирање, и као основа грађевине гаранција је чврстине и дуготрајности. Докле год допире наш поглед у историју човечанства, стубови су као битан елемент архитектуре, увек повезивани са мистиком и симболизмом. У древном египатском граду Ану (Хелиополис) постојао је Велики Свети Стуб, који се налазио у Доњем Египту, а према легенди је означавао место на ком је свет настао из првобитног океана Нун и због тога је он темељ света. Његов стуб-близанац био је у граду Некеб у Горњем Египту, и обележавао је снагу и везу са небом. Ова два стуба су симболизовала удружене две земље у једно краљевство спојено небеским сводом богиње Нут.

Стубови са сличном симболиком украшавали су вавилонске храмове. Тако су два стуба била део „Небеских врата“ која одвајају светове. До врата је стигла вавилонска богиња Иштар (у Сумеру позната као Инана), у жељи да посети своју сестру Ерешкигал, краљицу света мртвих. Постоји становиште да су ова два стуба испред Вавилонских храмова служили као инструменти древне опсерваторије за утврђивање датума зимског и летњег солстицијума. Тако да, ако бисте пожелели да имате једна „Соларна Врата“ могли бисте да их окренете тачно према Истоку, а потом да у кући нађете стајну тачку, са које ћете посматрати Сунце, како се појављује код левог стуба на дугодневицу, на средини врата при равнодневици, а уз њихов десни стуб на краткодневицу.

У хебрејској традицији два велика стуба красило је Источну капију Храма у Јерусалиму. Заједно су означавали уједињену моћ, стуб са десне стране се звао Цедек и представљао је моћ свештеника док се краљева моћ огледала у стубу са леве стране чије је име било Мишпат. Стубови су били уједињени под сводом који се означавао као Шалом. Према Библији, на улазу у Соломонов Храм у Јерусалиму, стајала су два велика бронзана стуба: „Стубове је поставио уз предворје храма. Један стуб поставио је с десне стране и назвао га Јакин, а други стуб поставио је с леве стране и назвао га Боаз.“ (1. Краљевима 7:21). Реч Ј – Јакин значи „Темељ“ или „Месец“, а реч Б – Боаз је „Снага“ или „Сунце“. Стубови носе сфере, на Јакину је Небеска сфера, карта небеса са зодијачким знацима, а стуб Боаза носи Земаљску куглу. Ови Стубови подржавају Небеса или како Масони кажу: „Небеску Ложу, коју људска рука није изградила!“

Речи Јакин и Боаз јављају се у семитским језицима, а даље порекло потиче од народа који је пре њих насељавао Месопотамију. На овом подручју никли су први градови-државице као што су били Нинива и Вавилон. Кроз главну капију ових градова пролазио је пут који се укрштао са путевима других градова околних региона. На месту где је тај пут прелазио улазну линију града-државице била су постављена два стуба са шупљинама у које су биле постављане таблице од глине или хартије на којима су у кратким цртама записани закони и правила која треба да се поштују у граду. Онај стуб у којем су били постављени сви такви закони и прописи који бисмо требали назвати политичким, јер су имали везе са судовима, полицијом, злочинима и казнама назван је Јакин. А други у којем су били постављени такви закони и правила која су уређивала понашање, осуду, прогон, обреде и церемоније звао се Боаз.

Очигледно је да су два стуба испред Соломоновог Храма и добила ова имена због своје старије и познатије сврхе, што је касније преузели средњовековни гностичари. У оквиру ове симбологије коју ови стубови садрже, налазе се уједињена и два супротстављена хришћанска квалитета које сваки Посвећеник треба да поседује, као одраз савршености његовог унутрашњег Бића, а односе се на правосуђе и милосрђе, строгост и благост.

Гностичко миленијумско предање увек је прихватало ова два стуба да би приказивало основу своје доктрине, на исти начин на који су их и средњовековна езотеријска братства постављала као основу симболичког Храма које треба да се изгради унутар самога човека. По предању Јакин је симболизовао утемељење и налазио се са посматрачеве десне стране – мушки принцип, док је Боаз симболизовао снагу и налазио се са посматрачеве леве стране – женски принцип. Јединство ова два стуба представљало је симбол издржљивости и чврстине.

Несумњиво да су за изградњу Соломоновог храма унутар људскога бића потребна ова два алхемијска поларитета, који су представљени мушким и женским силама које треба да се уједине у Великом Раду (Магнус Опус). У исто време не треба да заборавимо да је Алхемија у потрази за филозофским Каменом Мудрости (Лапис Пхилосопхорум), означавала Сумпор и Живу као два суштинска састојка из Великог Рада управо као стубове које подржавају Краљевску Уметност (Арс Магна).

У Оријенту, стубови су имали исте коренове као и Дрво Живота које би, са гностичке тачке гледишта, представљало Биће. Ако погледамо Дрво Живота, такође имамо два стуба Сефирота: десно је бели Стуб Благости (Милосрђа) – Јакин, а лево је црни Стуб Строгости (Снаге) – Боаз. Сходно ономе како је горе, тако је доле и како је лево, тако је десно, када поставите Дрво Живота на себе, тада се ваша десна страна односи на Боаз и Стуб Строгости, а лева на Јакин и Стуб Благости, као да посматрате себе у огледалу. Стубови Храма су слични, ако улазите у Храм и приступате са запада Олтару који се налази на истоку, тада је на десној (јужној) страни бели Стуб Благости – Јакин, а на левој (северној) страни црни Стуб Строгости – Боаз.

На Дрвету Живота налазе се Божији Путеви и Божији Центри, које Иницијант треба да пробуди у себи спроводећи Велики Рад. Пробуђени животни канали и суптилни енергетски центри у човеку, које источњаци називају Чакрама, јесу предуслов да би се Воља Божија могла манифестовати. А Иницијант који ово оствари преноси Гнозу и сам је Свештеник и Иницијатор духовних сила. Али, да би та сила, тај духовни ток био потпуно правилно усмерен, поларности морају бити уравнотежене, полови морају бити сједињени.

Два главна суптилна канала у човеку, леви Месечев канал Ида и десни Сунчев канал Пингала, исто као леви Стуб Јакин и десни Стуб Боаз, морају бити отворени за потпуни проток Космичке свести, отвараћући средишњи канал Сушмну у чувеном Стубу Лепоте (на коме је постављен Заветни ковчег). Сушумна је канал равнотеже и једино се њиме као Средишњим стубом Дрвета Живота, може манифестовати Истинска Светлост (Тајна Ватра или Огањ Живота) које источњаци зову Кундалини.

Дрво Живота има материјалну реперкусију у нашем кичменом стубу, који, имајући 33 пршљена, треба да буде импрегниран овом Тајном ватром, коју по Гнози, Иницијант добија као поклон за Велики Рад. Тај савршени стуб је постављен у празнини Духа Разумевања. Сва нечистоћа сагорева и све препреке бивају сатрвене огњем, а Душа се уздиже у усхићењу постигнућа. Слободни зидари представљају чуваре овог Грала Космичког Живота.

Међутим, Стубови нису само архитектонски елементи за потпору. Често стражаре пред улазом у светилишта или, унутар њих, испред сакралног места и они су концептуално повезани са Космичким стубовима и Космичком Осом Света. Некада се улаз у Средоземље сматрао Светским вратима на крају света, а сам Гибралтарски мореуз ивицом Океана који га окружује. Чувени морепловци Феничани међу првима су одлучили да виде шта се налази иза њега. Самом мореузу дали су име Мелкартови стубови, по богу Мелкарту. Стари Грци следе ову традицију, али име мењају у Херкулови стубови. Према митолошким изворима на Херкуловим стубовима је писало: „Нон плус ултра“ (Нема даље) као упозорење морепловцима да не иду даље.

Али ја кажем: „Плус Ултра“