Велики учитељ суфизма Ибн Араби подучавао своје следбенике да постоје три врсте знања:

1. Прво је интелектуално знање, које је у ствари само информација и скуп чињеница, чијом се употребом долази до даљњих интелектуалних концепата. То је интелектуализам.
   
2. Друго знање је о стањима, и оно укључује емоционално доживљавање и необично стање бивствовања у којима човек мисли да је перципирао нешто врхунско, али од тога не може да има користи. То је емоционализам.
   
3. Треће је право знање које се зове Знање Стварности. Са тим знањем човек може да види шта је исправно и шта је истинито иза граница мисли и чула.

Образовани људи и научници се концентришу на први облик знања. Емоционалисти и они који се ослањају на искуства преко чула користе другу форму. Неки други узимају те две форме комбиноваано или наизменично. Људи који стижу до Истине су они који знају како да се повежу са Реалношћу која лежи иза обе ове врсте знања. То су прави суфи мајстори.