Када би смо упитали обичне, профане људе о  Масонима и реду Слободних зидара, каква су њихова сазнања и ставови по питању нашег братства, вероватно би смо у највећој мери добили униформне одговоре: „Светски моћници, друштво под велом тајне, велики умови и још већи властодршци, владари из сенке наших живота и креатори светске геополитике, зарад сопствених интереса и добити“.

Морам да признам да сам до пре неких годину дана, и сам посматрао ствари на сличан начин, можда не тако ригидно и искључујуће, а свакако не из лоше намере, већ пре свега услед необавештености и посматрања суштинског контекста масонерије, онако изоловано, са стране, без реалног увида у бит и нуклеус нашег братства.

А онда су ме неки добри, мени драги људи, људи чије мишљење поштујем, а ставове према животу и исправности делања, делим у највећој мери, позвали да поразговарамо о мом схватању древног реда Слободних зидара, јер су проценили да сам довољно достојан и вредан, да и сам постанем члан братства. Испрва изненађен што су неки мени блиски људи већ извесно време Слободни зидари, нисам оберучке, тек тако, прихватио предлог, но време, истрајност и посвећеност правих људи чине своје.

Пуно разговора, пуно размењених ставова, пуно проницања суштине, и ето мене, на путу ка светлости, и ка разумевању, колико површности постоји код оних обичних људи са почетка овог излагања.

Годину дана касније, сада, када сам на прагу преласка на мајсторски степен, у потпуности схватам, да су ми моји гаранти, не тако давно, заправо учинили велику част, када су проценили да сам достојан да припадам овом древном и цењеном браству.

Човек је једно несавршено биће, иако нешто најближе савршенству на овом нашем земаљском шору. Учимо на разне начине, било читајући, слушајући и упијајући, искуства и знања других,било уз непосредно проживљено искуство, а

неки, они баш срећни међу нама, упознају добре и вредне људе, које могу назвати својим пријатељима и браћом, и који им помогну да процес сопствене самоизградњ, усмере и олакшају. Једноставније речено – уче и изграђују се уз браћу своју нерођену, али не и мање битну.

Иако изграђен и остварен човек, за ових годину дана као Ученик и Помоћник, сам се надоградио и усавршио као људско биће и било би потребно много више редова него што их садржи овај есеј, да се поброје сви људски и морални бенефити, које сам стекао као члан нашег моћног братства, али покушаћу, Браћо моја, да истакнем оно највредније што сам научио:

Дуг је и исцрпљујућ пут ка светлости, како оној метафизичкој и неухватљивој нама обичним смртницима, а још више оној истинској у нама самима.

Сваки дан је ново искуство, сваки сат проведен са мојом Браћом у квалитетном разговору и истинском дружењу, помаже да се преброде сва искушења на која нас живот ставља.

Браћа су ту увек за тебе, и кад је лепо, и кад баш и није, али знај да овде ниси због интереса. Помози Брату кад год можеш, а помоћ очекуј и затражи, када је заиста неопходно.

Инсистирање на томе да будемо верујући људи, уколико пожелимо да постанемо припадници овог моћног братства, је заиста полазна основа за једног будућег масона. Неверник, и то не у религијском смислу, не може да осети суштину односа међу браћом, јер су му видици сужени, а кроз живот га воде интереси и потенцијална материјална добит. То правом масону никако не може бити примарно.

Ваља бити стрпљив на путу самоизградње и сопствене трансформације у правог, суштинског масона. У нашем братству напредовање у хијерархијском смислу, мора да прати унутрашње самоостварење и напредак нас самих, као људских бића. Прелазак на виши степен се заслужује, а не купује, и морамо бити пре свега задовољни самим собом и свесни да смо тај прелазак, мирне савести и чиста срца и заслужили.

Слободни зидари су ред настао као дунђерски, занатски ред, ред људи који су започели свој рад  на сировом камену, у покушају да створе нешто лепо, корисно и непролазно, али прави материјал, са којим ми, Слободни зидари, радимо и стварамо су људи, добри људи на добром гласу.

Чини добро, не зато што очекујеш да ће ти се добро вратити, већ зато што те то чињење усрећује и оплемењује. Успешан може бити, готово свако ко вредни и марљиво ради, али истински срећни и самоостварени могу бити само они који живе у тоталном складу са својим унутрашњим ја. Ја сам такве, Браћо моја, препознао међу нама, и само таквима и јесте место међу Слободним зидарима.

Радује ме спознаја, да Слободни зидари диљем ове наше прелепе планете, можда не говоре истим језиком, можда не практикују исте ритуале по којим раде, можда имају културолошке, социјолошке и геополитичке разлике, али без обзира на то, гаје исте идеје, постулате и пре свега исти систем вредности, који нас је и препоручио да постанемо чланови нашег моћног и узвишеног братства.

Радује ме сазнање да, где год да ме животни пут одведе, нигде нећу бити усамљен, препуштен себи и не дај Боже, беспомоћан, јер у сваком кутку ове наше планете, обитава неки Брат, којем могу да се обратим и када ми треба помоћ, и када само пожелим да са неким поделим лепо искуство и чашицу непроцењиве братске речи. Масон је брат, ма које вере и нације био.

На понос треба да нам је, браћо моја, то што смо Слободни зидари, али још више и обавеза да нашу пречисту масонску тајну, наш пут као самоизградњи и светлости, оној коју наше очи могу само да наслуте, а наша душа тежи док је даха у нама, негујемо и развијамо. Да чинимо добро, да оставимо за собом, пре свега предање о добром и честитом човеку, којим ће се и наши луфтони, па и њихова деца и сва поколења која долазе поносити и радо у њему говорити.

Живео наш моћни ВОС, живела Србија!