„Сви сте нула, сви сте ништа један без другог. Џаба више од 6000 година постојања ако Брат Брата не чува у срцу и мислима. Братом се назива и
особа која се чува у венама, особа са којом делиш порекло, али не заборавимо прво је настала Реч, а не крв. Браћа се датом заклетвом држе
и воле, заклетва је духовна и њеним изговором диже се до небеса до Великог Неимара.
Пуно људи желе да постану чланови слободнозидарских организација, али бити члан и бити Слободан зидар су две крајности, исто тако као што постоји
разлика између човека и људи, бити човек је најтеже, а још теже је бити човек на добром гласу.
Кецеља око струка не чини слободног зидара, треба спознати самог себе, други ти могу показати врата али ти мораш сам кроз њих проћи. Мораш
веровати својој Браћи, у њиховим добрим намерама и направити одлучне кораке слепо у правцу врата спознаје на која те Браћа упућују.
Увек постоји кукоља и нечасних који се пробијају у редове Братства, њих се треба пазити, зато што је братски ланац јак колико је јака и најслабија
карика.
Ми, слободни зидари, вечито постојимо, уздижемо се и падамо, то је основа напредка од, Речи, великог праска, Адама и Еве, борбе анђела,
развоја цивилизација, дара ватре Прометеја човечанству, откриће тајни математике, геометрије, писма, изградње пирамида, Александријске
библиотеке, одувек смо постојали, некада у светлу, некада у сенци, али никада нисмо нестали. Имали или немали кецељу увек смо били постојани.
Кецеља је симбол, дела су битна.
Има нека посебност у тишини, врисак у глувој ноћи који је нем, али искрено срце га чује, глув чује мелодију, слеп види дугу на плавом небу, а
особа од непријатеља на крају може да види пријатеља. То се дешава када се пробију све препреке које су унутрашње, када се гледа иза
завесе ега, треба бити свестан својих предности и мана и отвореног срца прихватити дарове добронамерних које ти упућују речима, делима,
симболима.
Брата води вера, љубав, нада, оне су основа свега. Вера у Великог Неимара, љубав према породици и Браћи, нада која нас води на путу
праведности и хуманитета.
Вера, љубав и нада су нераскидиве и повезани попут Гордијевог чвора.
Вера подстиче љубав и наду, љубав подстиче веру и наду, нада подстиче веру и љубав и све то ствара синергију квалитетног и испуњеног човека,
породице, друштва и свих ствари.
Слободни зидари су “чувари” Пандорине кутије, јер лако се заборавља туга и несрећа у тренуцима спокоја. Слободни зидари су ти који се са својим
снагама боре против зла и тешкоћа и дају ветар у леђа човечанству.
Брат Брата спозна и без кецеље, без регалија и без значки. Спозна га по делима, односу према свету, по отворености срца и свести према
профанима, отворености према религији, али Брат који је достигао високу духовну свест најлакше се спознаје по његовом шестару који
представља лимит његових способности на овоземаљском свету и духовно и материјално, зато што особа која је спознала своје границе,
спознала је и самог себе. Са прихватањем своје ограничености, прихвата се и туђа ограниченост, а са тиме се ствара међутолеранција која је
етничка, национална, религиозна, финансијска, политичка, академска, тиме границе нестају и међубратски односи постају попут стакленог зида.
Граница увек постоји, пошто је свако индивидуа за себе, али та граница је провидна попут стакла.
Истински Брат види туђе срце и пружа му руку ка уздигнућу.“ -Часопис Масон бр 11.