Путања коју описује Сунце током године може се представити дводимензионално путем соларних дијаграма. Соларни дијаграми се данас користе у електроенергетским анализама.

Ако погледамо приказ путање Сунца током године посматрано са северне хемисфере видимо да је између истока и запада правац Небеског екватора (0º). Симбол Сунца на истоку је пролећна равнодневица или еквиноцијум који наступа првим даном пролећа 20. марта, док је симбол Сунца на западу знак јесење равнодневице или еквиноција који наступа са првим даном јесени 23. септембра.

Небески правац је север-југ и по том правцу Сунце се креће током шест месеци од првог дана зиме (-23,5º), тј. зимске краткодневице или солстицијума 21. децембра од југа ка северу и шест месеци од првог дана лета (+23,5º), тј. летње дугодневице или солстицијума 21. јуна од севера ка југу ка дну.

Ако погледамо како изгледа исцртавање годишњег соларног дијаграма кретања Сунца из перспективе човека који стоји на северној земљиној хемисфери, првенствено из Србије, управо добијамо симбол који изгледа као положени млади месец, тј симбол о којем све време причамо. Једино, треба направити разлику између симбола младог месеца и симбола Сунчевог престола, односно годишњег соларног дијаграма.

Покушали смо да дефинишемо значење једног симбола који непрекидно обитава од камених рељефа Египта, Блиског истока и Анадолије до Балкана, на стећцима и рељефима дуж већине Србских земаља, на великом броју грбова нашег средњевековног грбовника, грбу из Првог србског устанка…

Бавили смо се симболом Небеског свода, тј. симболом Сунчевог престола, куће Сунца, годишњег боравишта Сунца, древног годишњег соларног дијаграма…

(НАСТАВЉА СЕ…)