На дан зимског солстицијума 21. Децембра Сунце симболично умире достижући најнижу тачку на хоризонту, стиже до своје најјужније тачке на небу, чудно застане и лебди три дана на истој локацији пре него што започне своје годишње путовање на север.

Током ова три дана застоја од 22, 23 и 24. Децембра, Сунце – Крст борави на југу у сазвежђу Јужни Крст и затим се преко Небеског екватора уздиже на север.

Тада се на истоку појављује најсјајнија звезда на северном небу, Божићна Звезда – Сиријус у сазвежду Велики Пас, која постаје видљива изнад хоризонта, а три најсјајније звезде у Орионовом појасу, Три Краља из сазвежђа Орион – Минтака, Алнилам и Алнитак прате најсјајнију звезду и својим поравнањем показују место где се дана 25. децембра рађа Божић – Сунце у утроби Мајке – Девице.

Сунце наставља даље своје путовање на север и три месеца касније успињући се Небеским лествама после пролећног еквиноцијума ово Ускрс – Сунце оживљава целу Природу у сазвежђу Бика. Жртвовање бика симболизује победу духа над материјом, а седам иницијацијских степенова седам звезда у јату Влашића (Плејаде).

Све је записано у Звездама!