Сунце и Месец су једни од најстаријих симбола присутни у људској свести. Од најстаријих времена, највећи Мудраци чували су Мудрост од очију профаних и бринули се да је преносе преко хијератичких и езотеричких симбола, за спремно око, пажљиво ухо и креативан разум оног неофита (новајлију у учењу) који би знао да ту мудрост прихвати. Симболи, фигуре или знаци нису били цртани или бирани насумично. Напротив, увек су у складу са Највишим Законима Природе и Космоса и са Тајним Путем који води ка реализацији Личног Човечијег Универзума, ослањајући се на херметички аксиом: „Оно што је горе јесте као оно што је доле, а оно што је доле јесте као оно што је горе“.

У психологији и астрологији, у хемији и алхемији, међу хијероглифима и ознакама најстаријих култура можемо наићи на симболе Сунца, било у његовом материјалном аспекту, као звезду која нас осветљава и чији зраци чине могућ живот на планети, било у свом духовном аспекту, као Логос, који нас такође осветљава својим зрацима и даје нам унутрашњи живот. И упркос толико разноврсних домена за изучавање и упркос толико разноврсних култура удаљених у времену и простору, Сунчев симбол је увек исти. Круг са тачком у центру био је нарочит сунчев симбол, како унутар, тако и споља. Сунце је у психологији центар Универзума око којег се врти све, од кога све зависи и од којег све полази, све се рађа.

Ако анализирамо симбол Месеца (лунарни полукруг) сазнајемо даље да се првобитно Сунце (соларни круг) дели на два дела, што симболише дуплирање Прве Силе (Универзални принцип живота) у Другу Силу (која је Велика Мајка Универзума), односно имамо Дуалитет (Двојство), добијамо женски аспекат, рецептор (прималац) који је и у исто време и генератор Природе. Другим речима, Бог Мајка, Велика Материца Генезе, коју Логос, са активном силом, оплођује у аурори Креације, чинећи живот могућим. Она је симбол плодног недра одакле се све рађа и где се све враћа.

У Масонерији Месец и Сунце још увек су истакнути симболи унутар Ложе и оба дају Светлост. Месец и Сунце се у Ритуалу помињу као Мала светла. Светлост на Истоку је посвец́ена Мајстору ложе, пошто се овде спроводе Свети закони, светлост на западу је посвећена Месецу, а светлост на југу Сунцу. Месец, као што знамо, рефлектује светлост Сунца, а то је и само по себи било важно, јер су се многе Ложе током 18. и почетком 19. века састајале у ноц́и Пуног Месеца или близу ноћи Пуног Месеца, углавном пошто није било уличне расвете и месечина би многим Масонима осветлила пут помогавши им да путују куц́и.

Овај практични разлог радова што је могуц́е ближе Пуном Месецу, такође нас подсец́а на симболичну природу Месеца у обреду, наговештавајуц́и његову алхемијску симболику која је уграђена у Слободно зидарство. Мистична симболика одјекује у важности Сунца и Месеца у алхемијском препороду, који се одражава у поновном рођењу Мајстора Масона у светлости.

Фазе прочишћавања су достигнуте у алхемијском процесу, при чему је трансмутација основног метала (олова) у племенити метал (злато) слична достизању савршенства Масона, а нови Мајстор се поново рађа током трец́ег степена, после симболичке смрти старог Мајстора, у симболичком непрекидном циклусу живота, смрти и поновног рађања. Едукација Масона се наставља, како завршава учење на трећем степену, усавршавајуц́и га и чинец́и га бољим човеком.

Цео Универзум је производ Стваралачке Енергије. У Алхемијској стваралачкој мистерији „Лингам-Јони“, имамо круг као женски принцип, рецептивно (прималац), и тачку као мушки принцип, пројективно (давалац). У Алхемији не постоји стварање без сједињења супротности.

Месец (сребро) је женски принцип и представља плодност, васкрсење и бесмртност. Алхемијски означава Белу краљицу која се интегрише са Сунцем да би се створила узвишена равнотежа. Тако настаје алхемијски брак између Сунца и Месеца, стварајуц́и сједињење и поновно рођење. Обоје се понекад могу видети на хришц́анској иконографији која се налази са обе стране крста, што указује на васкрсење Божанског.

Сунце (злато) је мушки принцип, повезан са представом Црвеног краља и означава Божанску искру човека. Управо је та заједница између Сунца и Месеца толико битна за разумевање живота, смрти и поновног рођења природе. Сунце се диже на истоку просветљујући и владајући даном, залазец́и на западу и после таме поново се уздиже. Месец, међутим може одстранити мрак у ноћи, водец́и људе куц́и кроз нелагодну тамну ноћ.

Речено је да Месец мења човеков карактер кад је пун, и да управља чаролијама вештаца и магова. Заједно у сједињењу, Сунце и Месец стварају Филозофски Ребис, који се понекад назива божанским биц́ем које има и мушке и женске квалитете, мушки и женски принцип који су назначени као мушка и женска глава унутар једног тела, помирење духа и материје.

Ребис указује на алхемијски значај андрогина. Његова лева страна је женска и држи угломер који представља лунарно-хтонске силе материје, док десна мушка страна држи шестар пројекције као симбол соларно-небеских утицаја духа. Изнад његове главе је симбол планете Меркура који сам по себи такође указује на андрогиност. Остале планете се деле у зависности од тога да ли њихови глифови садрже круг, полукруг (полумесец) или само крст.

Ребис стоји на змају, чиме се наглашава његова снага. Испод змаја је крилата кугла у којој је оцртана трострука и четворострука пројекција, свет принципа и елемената, над којим влада андрогина моћ и јединствена свест. Чак, могли би пронаћи паралелу Ребиса са гностичким божанством Абраксасом који, између осталог, означава револуцију, кружницу, односно годину. Дакле, Ребис је у основним цртама симбол сличан Уробору (змија која гризе свој реп), односно Андрогину, а за Ји-Ђинг то је симбол Ву-Чи (без почетка и краја).

Мушко-женски принцип Ребиса можемо видети на драгоценом кинеском свиленом свитку названом „Књига о Небу“ где је приказан легендарни кинески владар са два лица, Фуси и Нува, који је једини преживео Потоп. Медутим, овде су алати замењени, па на слици мушки принцип Фуси држи Угломер, а женски принцип Нува држи Шестар, иако знамо да се мушки принцип изражава у кругу, а женски под правим углом. Овде стоји и зачетак идеје о поларитетима јин и јанг, која се налази у основи кинеске мисли.

Овај принцип поларитета срећемо и код два стуба у Соломоновом храму, где се помиње да је Ј – Јакин десни стуб (мушки), а Б – Боаз леви (женски). Несумњиво да су за изградњу Соломоновог храма унутар људскога бића потребна она два алхемијска поларитета, који су представљени мушким и женским силама које треба да се уједине. У исто време не треба да заборавимо да је наука Алхемије такође означавала она два суштинска састојка, алхемијски сумпор и живу, управо као стубове које подржавају Краљевску уметност.

У Оријенту, стубови су имали исте коренове, са истом идејом, као Дрво Живота које би, са гностичке тачке гледишта, представљало Биће. Поменуто Дрво Живота има материјалну реперкусију у нашем кичменом стубу, који, имајући тридесет и три пршљена, треба да буде импрегниран Тајном ватром или Кундалини Ватром која се подиже преко два Надија, десног мушког канала Пингале и левог женског канала Иде.

Ребис као дуалистички принцип, јединство супротности (мушко-женско, Сунце-Месец), на ком почива Земља и Небески Свод у себи крије нерешиву енигму (квадратура круга) коју надраста активни принцип Духа (троугао) решавајући је у част Хармоније Универзума. Прихватајући међусобне разлике, толеранцијом, поверењем, искреношћу, трагањем за Истином, градимо наше Више Сопство којим ћемо ширити замисао Великог Плана.