“Ако у мислима профаног света постоји реч која је прва асоцијација на Масонерију, онда је то тајновитост. Масонерија и масони, наши ритуали, симболи и речи и знаци од самог настанка Масонерије обавијени су велом тајни и као такви интрингрирали су профани свет.
Појам који заокупља не само профане, већ и многе слободне зидаре је „МАСОНСКА ТАЈНА.“. Да ли она постоји? У чему се састоји? Шта она крије и открива? Ко је зна, коме се и кад се преноси? То су питања која лебде у профанима, езотеријским и слободнозидарским круговима.
Многе тајне за које су се заклели да их неће открити непосвећенима, откривене су. Открили су их сами Масони. Открили су их непостовање дате речи и заклетве, једном речју људска слабост у нама самима, оно због чега Масонерија постоји и против чега се бори. Камење које је допремљено на Градилиште а које се распрсло при првом, другом и трећем удару маља.
Данас се у различитим медијима могу видети знаци, речи, кораци и хватови, Првог, Другог и Трећег степена чак и снимци читавих масонских ритуала. И поред тога масонерији то није нанело штету, већ је само додатно заинтересовало непосвећене, радознале и злонамерне. Масонерији – угаоном камену духовног и хуманог Света, провереном кроз векове и миленијуме, који је био изложен олујама и силним изазовима нанети су само површински ударци који га нису оштетили нити су му нанели озбиљније зло. Непосвећенима су откривене ЈАВНЕ МАСОНСКЕ ТАЈНЕ ; речи и реченице, знаци и симболи, кораци и покрети. Откривену су шифре без шифарника. А шифарник се налази у средишту срца сваког Слободног Зидара који искрено воли масонерију, верује у њу и који својим часним поступцима у свакодневном животу удахњује Масонерији нови живот и оправдава њен смисао и постојање.
Сваки искрени масон има свој шифарник за откривање оних правих, “тајних масонских тајни”. Сваки Масон има своју личну, интимну масонску тајну, дубоко скривену у његовом срцу, о којој пева његова душа, која је само његова и ничија више. То је тајна која се неможе открити другима, ни непосвећенима ни посвећенима, зато што непостоје речи којима се она може исказати и описати.
Масонска тајна се састоји у једном дубоком унутрашњем доживљају Масонерије, у колоплету мисли и емоција посвећених масонској идеји, у откривању и разувеању, масонских симбола, привелегији да се размишља о узвишеним вредностима, у задовољству примениом масонских принципа у односу медју људима и свакодневном животу, духовном јединству са Браћом и Универзалним Слободним зидарством, у осећају повезаности са великим мислиоцима који симболизују и кроз миленијуме проносе пламен слободног људског духа, у свести да у границама сопствених моћи чувамо и преносимо важне поруке будућим генерацијама, у мислима и емоцијама који нам пролазе кроз главу док смо повезани у братски ланац, у пријатељству и поштовању, блискости и поверењу, искрености и доброти, хуманости и мисаоности, преиспитивању, трагању, размишљању, сањарењу и сновима о Масонерији – свему ономе масонерија јесте и што је чини Краљевском уметношћу.
Масонерија је слична непознатом егзотичном воћу које, кад први пут угледамо, знатижељно разгледамо. Чулом вида можемо уочити његов чудан облик и боју, али неможемо докучити његов укус, његову тајну, све док га непробамо. Исто је и са Масонеријом. Непосвећени могу о масонерији прочитати све, могу открити “јавне масонске тајне”, али док непробају тај божији плод. Док незагризу сопственим зубима, док неосете њен мирис и укус, док их неочара и освоји, док њихова душа не буде обасјана њеном Светлошћу, она је за њих недокучива иако имају осећај да о њој знају све, о њој, уствари, незнају било шта.
Сваки искрен и прави Масон, дакле, има своју “МАСОНСКУ ТАЈНУ”. Што је више масона у чијем се срцу чува и гори пламен Слободног зидарства, више је јединствених, непоновљивих, неиспричаних и непреносивих масонских тајни. А што је више таквих тајни, које се не могу открити и пренети другима, Масонерија је сигурнија и безбеднија и њена будућност је осигурана, како би у њеној раскошној Мудрости, Снази и Лепоти, у сталном додиру са Вечношћу, уживали бољи од нас.”
Брат Б.Б.